Рестартовање реактора у Јапану

У Јапану траје нова бурна дебата о употреби нуклеарне енергије. Само недељу дана пошто је на северном острву Хокаиду заустављен последњи од 44 употребљива нуклеарна реактора у држави, локалне власти у месту Ој на највећем јапанском острву Хоншуу донеле су одлуку о томе да се поново пусте у рад два реактора у том граду.

Управа градића Ој решила се за тај непопуларни потез након вишемесечног уверавања централне владе и стручњака да је постројење са четири реактора успешно прошло нове безбедносне тестове који укључују симулације великих земљотреса и цунамија.

Нуклеарна централа "Ој" налази се у префектури Фукуј, у западном делу Јапана, а енергија коју производи користи се за напајање региона Кансаи, чији су највећи градови Осака, Кјото и Кобе.

Региону Кансаи, као и другим деловима Јапана, прете веће рестрикције струје током лета, а јапанске власти путем телевизије већ сада позивају тамошње становништво да дневно оствари уштеду струје од 15 посто.

Прошле године, уз планску штедњу, реактивирање старих термоелектрана и рад двадесетак нуклеарних реактора, Јапан је успео да преброди период повећање потрошње стује током врелог и спарног лета. Овог лета, међутим, прети озбиљнија енергетска криза будући да ниједан од тих реактора тренутно није у употреби.

Поред поремећаја у снабдевању струјом, Јапан се и суочава са проблемом растућих трошкова за увоз угља и природног гаса. Стручњаци процењују да је та држава била присиљена да у другој половини прошле године одвоји око 27 милијарди долара за увоз поменутих енергената, те да некоришћење једног реактора значи годишњи трошак од око милијарду долара за увоз.

Сам градић Ој у великој мери је економски зависан од рада нуклеарне централе. Док тамошње власти своју одлуку о рестартовању реактора правдају чињеницом да је велики број мештана запослен у централи, јапански медији истичу да је то место у фискалној 2009. години добило око 25 милиона евра кроз разне субвенције у вези са радом нуклеарке.

Од Фукушиме до данас

Јапан је, пре наиласка великог цунамија, који је марта прошле године уништио нуклеарне електране "Фукушима 1" и "Фукушима 2", имао 54 нуклеарна реактора и задовољавао око трећину своји потреба за електричном енергијом из нуклеарних централа. Постојали су и планови да се тај удео до 2030. године повећа на педесет одсто.

После катастрофе у Фукушими, на захтев тадашњег премијера Наото Кана, заустављен је рад велике нуклеарке "Хамаока", чиме је услишена дугогодишња молба становништва из њене околине које је упозоравало да је та електрана изграђена на порозном земљишту у сеизмички врло активном подручју.

Тиме је број употребљивих реактора у Јапану пао испод 40, а они су потом, у протеклих годину дана, један за другим искључивани ради редовне инспекције и одржавања.

Негативно јавно мњење присилило је локалне власти широм Јапана да се успротиве рестартовању ремонтованих реактора све до ове недеље када се управа градића Ој сложила да се у рад пусте трећи и четврти реактор централе у њиховом месту.

Дебата о укључивању реактора

У јавним дебатама критичари ове одлуке тврде да би Јапан путем штедње и повећаним увозом енергената овог лета могао да преброди енергетску кризу, те да је притисак да се реактори у месту Ој поново пусте у рад, заправо, настојање јапанске владе да преокрене тренд и климу употебе нуклеарне енергије пре него што постане јасно да Јапану ни током лета није потребна нуклеарна енергија.

Највећи противници укључења нуклеарних реактора јесу локалне власти и заједнице у подручјима које су довољно близу нуклеаркама да у случају несреће претрпе велику људску и економску штету, али нису лоциране уз саме електране, па немају од њих користи у виду запошљавања и субвенција владе.

Присталице поновног укључивања нуклеарних реактора, међутим, указују на то да је Јапан прошле године, први пут од 1981. године, забележио дефицит у спољној трговини, у знатној мери због великог увоза енергената који одмењују нуклеарну енергију, те да би рестрикције и нестабилно снабдевање током лета проузроковали не само тешкоће становништву у свакодневном животу, већ и присилиле велики број јапанских фирми на измештање производње у иностранство.