Експлозије у Дамаску

Крвопролићу у Сирији не назире се крај. У две снажне експлозије које су потресле Дамаск погинуло је најмање 55, а повређено 372 особе, јавља сиријска државна телевизија.

У експлозијама је тешко оштећена зграда војне обавештајне службе, а на улицама се могу видети крв и остаци људских тела. Новинар Асошиејтед преса на месту догађаја известио је да возила хитне помоћи покушавају да стигну до жртава у четврти Казаз.

Експлозије су се догодиле у 7.50 по локалном времену када већина запослених долази на посао. Прва експлозија очигледно је послужила да привуче људе, пошто је убрзо уследила друга, много већа, јавио је Би-Би-Си. Огроман кратер може се приметити на месту експлозија.

У четврти Дамаска која је била мета напада налази се комплекс зграда војне обавештајне службе, укључујући и Генералштаб за противтерористичке операције.

Иако је центар Дамаска под контролом снага верних председнику Башару ел Асаду, у њему се догодило неколико бомбашких напада, чија су мета биле зграде и конвоји снага безбедности.

Последњи већи напад догодио се 27. априла када је бомбаш самоубица активирао експлозив недалеко од припадника снага безбедности. У том нападу погинуло је девет, а рањено 26 особа.

У међувремену, сиријска војска наставила је бомбардовање Хомса, за које активисти опозиције кажу да је једно од најтежих за протеклих неколико недеља.

У Сирији се тренутно налази 11 посматрача који надгледају поштовање примирја. Међународна дипломатија за сада не успева да оконча крвопролиће, а Уједињене нација искључиле су могућност војне интервенције сличне оној којом је са власти збачен либијски лидер Моамер ел Гадафи.

Бомба покрај пута у среду је експлодирала неколико секунди након проласка конвоја у којем се налазио вођа посматрачког тима УН Роберт Муд, што илуструје неизвесност међународног плана за окончање кризе у тој земљи.

У Вашингтону, амерички председник Барак Обама најавио је пооштравање санкција Асадовом режиму и оценио да Сирија представља "несвакидашњу и велику претњу" америчкој националној безбедности и дипломатским циљевима.

Сукоб у Сирији почео је у марту 2011. године, масовним протестима чији су учесници позвали на политичке реформе у земљи. Режим је одговорио распоређивањем тенкова и војске и репресијом над побуњеницима, који су се потом наоружали. Велики број војника је дезертирао.

Према подацима УН, у сукобима у Сирији погинуло је више од 9.000 људи.