Ел Барадеј основао нову странку

Египатски реформски лидер Мохамед ел Барадеј основао је нову политичку Уставну партију, чији циљ је, како је навео, уједињење Египћана и спасавање тековина револуције од хаоса демократске транзиције.

"Циљ ове партије је да очува велику револуцију од 25. јануара 2011. године, која је искочила из колосека и скоро је уништена, и да поврати наше јединство. Када је ова револуција почела, нисмо ни сањали о данашњим условима и трагичној транзицији у којој живимо", поручио је Ел Барадеј окупљеним присталицама.

Нобеловац и бивши шеф нуклеарне агенције УН рекао је да је нова организована политичка група неопходна да уједини Египћане и припреми омладину која је стајала иза устанка за политичку будућност.

"Надамо се новом почетку изградње земље на основама демократије и правде", рекао је Ел Барадеј.

Његова партија још није званично регистрована, али ће према његовим речима, за рад бити спремна за два-три месеца, као и да је њен циљ да представља умерени Египат.

Уставна партија означава повратак јавном животу за Ел Барадеја, који је у јануару објавио да се неће кандидовати за председничке изборе, као и да ће фер гласање бити немогуће током "смутљивог" транзиционог периода.

Његово повлачење четири месеца пре почетка председничког гласања умањило је шансе либералним и левичарским групама које су стајале иза прошлогодишњег устанка и збацивања са власти вишедеценијског председника Хоснија Мубарака.

Ел Барадеја су присталице често кривиле да се превише држао по страни, као и да се клонио политичке акције у кључним ситуацијама. Његово одсуство из уличних протеста, наклоност ка мирним политичким преговорима и повлачење из председничке трке многе је разочарало.

Либералне партије, од којих су многе у Ел Барадеју нашле ослонац за своје позиве на демократију у Египту, тешко су поражене на првим парламентарним изборима после Мубарака.

Исламистичке странке, укључујући и моћно Муслиманско братство и популарне ултраконзервативне салафисте, изашли су као највећи победници тих избора, освојивши скоро 70 одсто места у парламенту.

Млади активисти такође су били на мети нарастајућег обрачуна војних владара земље, укључујући суђења пред војним судовима, хапшења и прљаве медијске кампање.

Председнички избори биће одржани 23. и 24. маја, а могући други круг биће одржан 16. и 17. јуна. Победник избора биће саопштен 21. јуна, што је мање од две седмице пре рока који је војска поставила за одлазак са власти.

Озбиљну сенку на изборе бацила је дисквалификација 10 кандидата, међу којима су и они који су сматрани фаворитима - кандидат Муслиманског братства Хаират ел Шатер, Омар Сулејман, који је под Мубараком служио као шеф обавештајне службе и ултраконзервативни исламистички кандидат Хазем Абу Исмаил.