Из земље логора и сателита

Новинар Блејн Харден објавио је књигу "Бекство из логора 14", која је написана према причи младића који је успео да побегне из Северне Кореје. Према оценама критичара, књига је својеврсно сведочанство о бруталности комунистичког режима у Северној Кореји где и данас постоји пракса концентрационих логора из доба нацизма или гулага из доба Совјетског Савеза.

Верује се да је око 200.000 Севернокорејаца затворено у радним логорима, а Шин Донг Хјук, рођен и одрастао у злостављању, глади, мучењу и премлаћивању, сведочећи о ликвидацијама, једина је позната особа која је успела да побегне.

Међународна заједница се фокусира на нуклеарне амбиције Северне Кореје, а медији се често баве гротескном страном династије Ким, док ће читаоци Шинове биографије откривати истину с мучнином у желуцу, истиче Харден.

Аутор књиге у тексту у америчком магазину Тајм осврће се на заборав западне јавности на проблем људских права у Северној Кореји, који је бачен у страну после доласка на власт Ким Џонг Уна, најављених нуклеарних проба и неуспешног лансирања сателита.

Он чак и цитира један од налога на Твитеру, где корисник који се потписује као Ким Џонг Број 1, износи многе сатиричне поруке, заборављајући каквом земљом влада прави Ким Џонг Ун.

Харден упозорава да је књига и упозорење западној дипломатији, која је пропустила да озбиљно проговори и осуди севернокорејску праксу радних логора.

Шин је рођен као Шин Ин Гуен 1982. у „Логору 14" где је затворено око 15.000 затвореника и који се сматра једним од шест најгорих у Северној Кореји, иако власти негирају њихово постојање.

Шинов "злочин" је што је син мушкарца чија су браћа побегла из Северне Кореје, а многи затвореници „Логора 14" плаћају "туђе грехове", јер тоталитарна држава кажњава политичке неистомишљенике.

У школи, где децу припремају за исцрпљујући рад у рудницима угља или текстилним фабрикама, Шину и другој деци усадили су да морају тешко да раде "како би спрали грехе својих родитеља".

Прво Шиново сећање је на ликвидацију којој је присуствовао када је имао четири године. Сећа се да је крао храну од мајке како би заварао глад и да је хватао и пекао пацове. Као седмогодишњак памти смрт ученице у разреду коју је учитељ тукао до смрти дрвеном палицом, јер је украла пет зрна кукуруза.

Како је логор био једина стварност коју је познавао, Шин није био ни љутит ни тужан и веровао је да су казне праведне и поштене, па не чуди да је издао мајку и брата који су планирали бекство.

Гледајући мајчино смакнуће осећао је само бес, јер је због ње био мучен готово до смрти и веровао је да је то била последица "њеног неразумног и себичног плана".

Шинов поглед на живот почео је да се мења када је упознао 50-годишњег Ким Џин Мјунга, који га је неговао док се опорављао и ментално лечио причама о животу ван логора који је он некад живео.

Према Шину никада нико није био тако љубазан, а ново изненађење и увид у нови свет пружио му је Парк Џонг Чул, затвореник који је некад живео у иностранству.

Шин је управо са Џонг Чулом испланирао бекство 2005. године, али је Џонг Чул стигао само до ограде где је усмрћен струјом, која је спроведена у жичану ограду око логора.

Новинар Харден није могао да провери веродостојност Шинове приче, јер су радни логори службени табу, али верује да је прича истинита и према ранама од куке и ожиљцима од опекотина на Шиновим леђима.

Харден истиче да је Шин у почетку лагао о мајци и тврдио како није ништа знао о плану бекства, а да је она ипак била ухваћена. Тек неколико година касније почео је да разликује концепте добра и зла, поштења, истине и лажи.

"Кривица се појавила када је ушао у оно што ми зовемо нормалним светом и почео је процес постајања људског бића", објашњава Харден. Додаје да осим кривице за смрт мајке и брата Шин криви себе и за смрт оца, јер верује да је после његовог бекства отац био мучен и убијен.