Прастари језик у сенци рата

Дом 4.000 људи и са погледом на стратешки мореуз Ормуз, коме Иран прети затварањем, село Кумзар има језик стар више од хиљаду година, који нико други на свету не разуме.

Смештен на северном краку оманског полуострва Мусандам и сакривен спектакуларним планинама које се огледају у водама Залива, малени Кумзар је једноставно рибарско село и уточиште делфина и богат морским светом.

Са доласком телевизије и интернета пре неколико година, његово становништво постало је свесно да постоји опасност рата са Ираном који је удаљен свега 50 километара.

Ови спољни утицаји, такође, прете и преживљавању древног кумзари језика који је мешавина индоевропских језика и арапског и јединствен је по томе што је једини несемитски језик који се протеклих 1.400 година говори на Арабијском полуострву.

Вековима су становници Кумзара гледали војске и велика царства која су се борила за контролу над Персијским заливом, кључном тачком поморске и трговине нафтом.

На први поглед Кумзар делује као да је одсечен од цивилизације али бољим посматрањем виде се знаци савременог живота - осим струје и текуће воде, ту су и болница, школа, сателитска телевизија, интенет.

Овај луксуз представља добродошлу промену за тинејџере села, али доприноси и нестанку њиховог језика који нема писмо.

"Школовање у Кумзару је на арапском и до њих долазе многи утицаји из Уједињених Арапских Емирата и Омана. Због тога деца не говоре кумзари толио добро као њихове бабе и деде", рекла је АФП-у Кристина ван дер Вал, истраживач са холандског университета Лајден која је живела у селу.

Кумзари реч за рерну је "форно", што значи да су је највероватније "покупили" од Португалаца који су владали том облашћу у 16. и 17, веку, додаје она.

"Има много речи из арапског и персијског, али и њихових речи", каже Ван дер Вал и додаје да Иранци и Арапи не могу да их разумеју.

Лингвиста Ерик Анонби објашњава да Арапи не би разумели и неке кумзарске речи које воде порекло из арапског, јер су прилично модификоване.

Неке речи, попут "мотор" за аутомобил и "раха" са радио модификоване су енглеске речи, али Кумзар има "ексклузивну" терминологију везану за море и бића у њему која нигде другде не постоји.

Двоје лингвиста сада су умислили да спасу језик који умире. Њих двоје раде на речнику кумзари језика. Анонби ради на систему писања, а Ван дер Вал на граматици.

У међувремену, сателитска телевизија и интернет постали су извор забаве младима чији је живот у овом изолованом селу увек био помало досадан.

"Није било много шта да се ради осим да се пешачи", каже 15-годишња Џамајел. "Сада можемо да гледамо телевизију, тражимо ствари на интернету, слушамо музикју онлајн", каже она и додаје да јој је омиљени западни музичар Мајкл Џексон.

Њена пријатељица Маријам нада се да ће постати архитекта и помоћи у реновирању села које махом чине страћаре.

"Ово место има потенцијала", каже Маријам и додаје да ће се вратити у село и изградити га чим добије диплому.

И поред конзервативне исламске културе Кумзара, родитељи своју децу шаљу у Маскат или иностранство на школовање.

Маријам Ахмад је 34-годишња мајка троје деце. Једна њена ћерка већ студира информатику. Ахмад се удала са 13 и убрзо потом родила је прво дете.

"Више их не удајемо младе", каже она, а њен супруг клима главом. "Која је сврха слати их 12 година у школу ако ће се само удати", каже он.

Кумзари су поносан народ са снажним осећајем за историју. Иако су омански Арапи, представљају се као Кумзари, потомци шеика који су владали целим полуострвом хиљадама година, каже Ван дер Вал.

Они су полуномади. У јесен, зиму и пролеће пецају и живе у Кумзару. На лето селе се у оближњу луку Хасаб где беру урме.

Удаљено кратком вожњом бродићем, близу села је оманска војна база на малом острву одмах на улазу у мореуз. Преко мореуза иранске војне базе налазе се неколико острва и претпоставља се да су тамо смештене и балистичке ракете средњег домета.

Кумзари рибари ове воде деле са америчким ратним бродовима и носачима авиона као и са иранским и оманским патролним чамцима.

"Увек ћемо бити на линији ватре, јер живимо код мореуза", каже 31-годишњи рибар Зеид. Мада тензије између Истока и Запада расту због нукеарлног програма Техерана и претњи Ирана да одсече мореуз уколико буде нападнут, сељаци не делују претерано узнемирени.

"Ако буде рата, ми ту ништа не можемо. До тада, рибарићемо и живећемо, јер је све друго ван наших руку", вели Зеид.