Сусрет папе и Фидела Кастра

Поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт Шеснаести састао се са бившим кубанским лидером Фиделом Кастром, после мисе коју је папа одржао пред неколико стотина хиљада људи у Хавани.

Папа је на јутарњој миси у Хавани затражио већу слободу за Католичку цркву на Куби, а осудио је и фанатизам који настоји да своју истину наметне другима.

Бенедиктова проповед пред око 600.000 људи била је, према оцени америчке агенције Асошијетед прес, неуобичајено политизована папска порука током мисе.

Папа је рекао да људи проналазе слободу када траже истину коју нуди хришћанство.

"С друге стране постоји они који погрешно интерпретирају ту потрагу за истином, што их води у неразумност и фанатизам. Они себе затварају у 'својој истини' и настоје да је наметну другима", поручио је поглавар Римокатоличке цркве.

Он у својој данашњој поруци није директно поменуо кубанску владу, али је касније позвао Кубу да омогући цркви да проповеда са више слободе.

"Мора да се каже са радошћу да су у Куби предузети кораци да се цкрви омогући да изведе своју основну мисију отвореног и јавног изражавања своје вере", рекао је он и додао "у сваком случају, то мора бити настављено даље" за добробит кубанског друштва.

Папа је одржао говор на Тргу револуције, а слушали су га и кубански лидери који су седели у првим редовима, међу њима председник Раул Кастро и чланови владе. У свом говору, папа је најоштрије осудио верску нетолеранцију.

Бивши кубански лидер Фидел Кастро потврдио је да ће се састати са папом, који данас завршава посету Куби. Ту иначе очекивану вест Кастро је објавио касно синоћ у краткој поруци на веб сајту кубанске владе.

"Бићу срећан да примим његову ексцеленцију папу Бенедикта Шеснаестог, као што сам примио и папу Јована Павла Другог" 1998. године, стоји у поруци.

Папа је у понедељак стигао на Кубу у тродневну посету Куби. Иако сусрет са Фиделом Кастром није био најављен, било је раширено очекивање да ће до тог сусрета доћи. Папа је током посете подржао реформе које спроводи садашњи кубански председник Раул Кастро, на кога је апеловао да још више и већом брзином модернизује Кубу, како економски, тако и политички.

Кубански потпредседник Марино Муриљо је, међутим, изјавио да на Куби неће бити спроведене "политичке реформе".

"На Куби, неће бити никаквих политичких реформи. На Куби, оно о чему расправљамо јесте да се побољша наш кубански економски модел, који наш социјалистички систем чини одрживим, за добробит свих наших грађана", рекао је Муриљо на конференцији за новинаре.

Куба је била званично атеистичка држава до почетка деведесетих година прошлог века. После вишегодишње нетрпељивости кубанских власти и цркве након Кубанске револуције 1959. године, Хавана је почела да користи цркву као саговорника у питањима попут политичких затвореника и дисидената, истовремено спроводећи привредну реформу.