Протести у Шпанији

Стотине хиљада људи у 60 градова широм Шпаније учествовало је у демонстрацијама, на позив главних синдиката, против владних реформи услова рада и нових мера штедње.

У Барселони је, тврде организатори протеста, било око 450.000 људи, а демонстрирало се и у Валенсији. Међутим, према наводима полиције, у Мадриду је било само 30.000 људи, 17.000 у Барселони, 15.000 у Малаги, 9.000 у Гренади, а по 5.000 у Валенсији, Кордоби, Алмерији и Кадису.

Ови скупови су прво одмеравање снага синдиката и владе пре генералног штрајка зказаног за 29. март против недавно одобрених реформи и мера штедње.

Реформе, усвојене декретом прошлог месеца, које је парламент потврдио у четвртак, смањују трошкове отпуштања радника за послодавце и ублажавају услове за њихово отпуштање.

Пре почетка већине скупова одржана је комеморација за жртве терористичког напада на мадридску железничку станицу 11. марта 2004, када је број жртава био 191.

Вође два главна шпанска синдиката која су сазвала данашње скупове су пре великог марша у Мадриду позали владу на разговоре око спровођења, како су рекли, драстичних реформи.

Ињацио Фернандес Тохо из Радничке комисије рекао је да је пакет штедње толико окренут у корист послодаваца да услови рада у Шпанији личе на оне под диктаторским режимом Франсиска Франка, који је водио земљу од 1939-1975.

"Реформе закона о раду ће изазвати дубоко социјално назадовање у нашој земљи", рекао је лидер другог синдиката, Генералне радничке уније, Кандидо Мендез.

Шпански премијер Мариано Рахој има за циљ да кроз реформу тржишта рада оживи привреду која бележи највећи ниво незапослености у еврозони - од 23 одсто.

Премијер је признао да ће стопа незапослености вероватно порасти на 24 одсто ове године упркос реформама. Синдикати су се позвали на то и истакли да је потребан пакет за подстицање запославања заснован на фискалним и финансијским подстицајима и сузбијању превара.

Привреда Шпаније доживела је удар 2008. године са крахом тржишта некретнина.

Премијер Рахој решен је да докаже инвеститорима да Шпанији неће бити потребан пакет помоћи да изађе из кризе као што је требало Грчкој, Ирској и Португалу.