Летонци против руског језика

Први подаци показују да су грађани Летоније на референдуму великом већином гласова одбацили предлог да руски буде други званични језик у тој бившој совјетској републици.

На 50 одсто пребројаних гласова, око 78 одсто изашлих бирача је гласало против промене Устава која би омогућила да руски буде други званични језик.

Гласање на свих 950 бирачких места у Летонији и 85 у иностранству протекло је мирно, а гласачка места била су отворена до поноћи по московском времену.

Парламентарна већина одбила је захтев о увођењу руског језика у овој земљи у којој Руси чине око 40 одсто становништва, па је по прикупљању потписа грађана руског порекла покренута законска иницијатива за расписивање референдума који је режим у Риги прогласио претњом по национални интерес и државност Летоније.

Да би референдум успео и да би руски био признат као званични службени језик потребно је да више од 770.000 грађана позитивно одговори на референдумски захтев.

Москва је незадовољна јер око 320.000 Руса није добило право гласања на референдуму, а реч је о грађанима који су после распада СССР-a остали легално да живе у Летонији, али нису добили држављанство.

У њихове личне документе летонске власти ставиле су печате "алиен" или "ванземаљац" чиме им је аутоматски ускраћено право да гласају.

Руски амбасадор у Летонији Александар Вешњаков изразио је данас чуђење, јер су летонске власти одбиле да издају акредитације двојици посматрача из Русије, иако су они, како тврди амбасадор, испунили све потребне услове да буду регистровани.

Вешњаков је оценио крајње чудно и тешко објашњиво да демократска држава, која је чланица УН, ОЕБС-а и Савете Европе није одобрила присуство међународним посматрачима, као и да Русија очекује објашњење Министарства спољних послова Летоније.

Руска мањина у Летонији броји око трећине од 2,1 милион становништва.