Цивилни удар у Пакистану

Пакистански премијер Јусуф Раза Ђилани сменио је министра одбране Наима Калида Лодија, саопштила је канцеларија председника владе Владе, а потез је додатно подгрејао тензију између владе Пакистана и моћне војске ове земље.

Одлука је дошла у време жестоке напетости између цивилне владе и веома моћне војске, око непотписаног меморандума о помоћи Америке влади у обуздавању пакистанских генерала.

Канцеларија премијера је објавила да је генерал-потпуковник Лоди смењен "зато што је допринео нарастању неразумевања између државних институција".

Непосредно пре објављивања вести о смени министра одбране, војска се огласила веома оштрим саопштењем поводом интервјуа премијера Ђиланија једном кинеском листу, у којем он оптужује званичнике војске и обавештајне службе да су деловали „противуставно" у скандалу око меморандума са САД.

Скандал са меморандумом избио је пре три месева када је бизнисмен Мансур Ијаз, у својој колумни у Фајненшел Тајмсу написао да му је један дипломата рекао да му треба помоћ око слања меморандума америчком министарству одбране, којим би требало да се „обузда" војска.

Ијаз је дипломату касније идентификовао као пакистанског амбасадора у САД Хусеина Хаканија, блиског савезника председник Зардарија. Амбасадор је одбацио те оптужбе, али је убрзо поднео оставку на место шефа мисије у Вашингтону.

Уставни суд Пакистана је покренуо истрагу поводом спорног меморандума.

Сукоб између војске са једне и владе са друге стране, постоји и због акција америчке војске и тајних служби у борби против талибана и Ал Каиде, на пакистанској територији. Америчка беспилотна летелица је данас, после шест недеља напала положале талибана и убила четворицу побуњеника.

Тензије брину и САД и суседе, зато што је Пакистан земља која има нуклеарно оружје. Власти у Исламабаду сарађују са Америком, али и са Кином, посебно на војном плану, а највећи противник Пакистана је Индија, са којом је неколико пута ратовао, и која такође има нуклеарно наоружање.

Неповерење између цивилних лидера и војног врха прати Пакистан од стицања независности 1947. године, а државу су углавном водили генерали после неколико државних удара. Један високи војни званичник рекао је агенцији Ројтерс, да су последње тензије „веома озбиљне".

Тензије пред изборе

Наредне недеље очекује се отварање случаја корупције који се повезује са председником Асифом Али Зардаријем, чије су покретање тражили и војни врх и премијер Ђилани.

У децембру је пакистански председник Асиф Али Зардари је одлетео у Дубаи, наводно због лечења, али су његов пут испратиле гласине да је побегао како би избегао државни удар. Затим је начелник генералштаба Ашфак Кајани рекао да војска подржава демократију, и да нема речи у војном удару, а председник се две недеље касније вратио у земљу.

Посматрачи прилика у Пакистану, сматрају да су нарастајуће тензије повезане са изборима за Сенат у марту, на којима се очекује победа партије председник Зардарија, што би могло да му донесе већу власт у наредних шест година. Земљу очекују избори наредне године, мада многи траже да се они одрже раније.

Пакистан је близак савезник Америке, али су односи ове две земље у последње време веома напети због америчких акција против талибана и Ал Каиде на територији те земље, које многи званичници не подржавају.

Војска Пакистана је упозорила на „тешке последице" за земљу после оптужби премијера да војни врх крши устав, што додатно подгрева кризу, за коју многи верују да може да доведе до пада владе.

Садашња влада Пакистана установљена је 2008. године, када је окончана десетогодишња војна диктатура. Многи познаваоци прилика сматрају да је стабилност у Пакистану и добри односи те земље са САД, представљају кључ у окончању рата у Авганистау преговорима.