Обама стеже упртаче

Амерички председник Барак Обама објавио је нови план смањивања војске САД којим се предвиђа велико смањивање војног капацитета Вашингтона, што је у складу са кресањем буџета Пентагона од 450 милијарди долара у наредних десет година.

Обама је оправдање за такву одлуку покушао и сликовито да прикаже као "повлачење плиме рата" и да задржавање садашњег војног потенцијала није потребно.

"Да, наша војска ће бити мања. Али свет мора да зна да ће САД задржати своју оружану супериорност тако што ће његове снаге бити агилне, флексибилне и спремне за све могуће претње", рекао је Обама за Ројтерс.

Америчком председнику придружио се и министар одбране Леон Панета који је нагласио да ће војни буџет и даље расти, али далеко спорије. Поређења ради, у последњих 10 година трошкови одбране, укључујући и новац за рат против тероризма, порасли су скоро три пута. 

Панета је додао да САД "окреће лист, да се Вашингтон налази на прекретници и да је суочен са тренутком транзиције". Војни буџет САД ће у 2012. години износити 662 милијарде долара, 43 милијарде мање него прошле године.

Обама је истакао да нови план предвиђа да Пентагон базира своју безбедносну стратегију на "мањим конвенционалним копненим јединицама". Из Вашингтона је саопштено да се тежиште америчког војног присуства пребацује на Азију и Пацифик. У Европи се најављује смањење од три до четири хиљаде војника.

Велики број база биће затворен или ће у њима бити смањен број војника. Ту спада и најављени одлазак из Бондстила. Неће бити смањења носача авиона којих тренутно има 11.

Пребацивање тежишта са Европе може се тумачити и географском удаљеношћу од кризних жаришта на Блиском истоку, од Ирана и Северне Кореје и од нарастајућих сила Кине и Индије.

Од пада Берлинског зида Американци стално смањују број војника у Западној Европи из економских и стратешких разлога и све се више ослањају на Италију, Бугарску и Румунију, које су ближе Ирану, а много су поузданији савезници од Турске.

Американци су објавили да ће дугорочно остати у Румунији и Бугарској, које им служе као одскочне даске за транспорт војника и ратне технике на Блиски исток, као и базе за ракете пресретаче у оквиру антиракетног штита.

Кога стеже каиш

Леон Панета најавио је да ће до 2020. године Копнена војска бити мања за 80.000 људи или око 14 одсто, а слични резови очекују се и у Корпусу маринаца, док ће мањих резова бити и у другим родовима војске. Обама је најавио да ће отпуштање бити постепено како "претрпано тржиште рада не би било преплављено ветеранима".

Штедње ће бити и на трошковима здравствене заштите војника, пензијама, а многи у Вашингтону верују да ће бити чак и смањења плата, чему су се готово сви сенатори и конгресмени противили у протеклој деценији.

Модернизација војске, пре свега ваздухопловства, такође је на удару, посебно авиона "Ф-35" на који је потрошено неколико десетина милијарди долара, а да још увек није у потпуности спреман за рат или успешан борбени лет.

Ново стезање каиша заобићи ће набавку и модернизацију наоружаних беспилотних летелица, свих специјалних јединица за борбу против тероризма и мале групе специјалаца које увежбавају стране армије за борбу против тероризма, као и јединице за компјутерско ратовање.

Осим најављеног смањења од 450 милијарди долара, амерички медији и светске агенције наводе да је могуће да председничка администрација тражи још 500 милијарди уштеде од министарства одбране, што ће се знати у фебруару када Обама предложи буџет за наредну фискалну годину, која почиње 1. октобра.

Каиш ће највише притећи делове америчке војске који су били кичма рата у Ираку и Авганистану и суштина нове стратегије је да САД неће моћи више да води два велика рата и добије их, већ само један – или ниједан. То је и главни заокрет Обаме у односу на Буша који је са својом администрацијом инсистирао на масовном војном присуству Америке.

Шта је претходило стезању каиша

Америчка војска је од почетка рата против тероризма повећала број људи под оружејм, како би ратовала у Ираку и Авганистану, а истовремено одржала војно присуство у осталим деловима света.

Почетком 2003. године, америчка војска имала је око 1.400.000 војника под оружјем. Војска је имала и око 800.000 резервиста који су се повремено јављали на дужност, како би одржавали борбену готовост или помагали у борби против хуманитарних катастрофа.

Од 2003. године, резервне војне јединице и Национална гарда ангажовани су за рат први пут од Вијетнама, тако да су многи људи који су ушли у резервни састав да би добили новац за колеџ или неке друге повластице морали да ставе главу у торбу, што је ретко ко планирао.

У јеку сукоба у Ираку чак 10 одсто резервног састава свих родова војске било је активно, што је највеће ангажовање резервиста од завршетка Другог светског рата.

За само пет година, од 2003. до 2008. године САД су бројно стање војске повећало се са 1,4 на 1,6 милиона активних војника. Русија, Кина и европске земље су, пак, смањивале број људи под оружјем због штедње.

Европски савезници су чак игнорисали захтев САД да војни буџети чланица НАТО-а треба да чине два одсто бруто домаћег производа, тако да издвајају у просеку 1,6 одсто за оружане снаге, а многи чак и око 1 одсто.

Рат тражи новац

После напада на Ирак и "победе" коју је објавио Џорџ Буш, ситуација је почела драстично да се мења, повећали су се захтеви за дугорочним војним присуством. Било је потребно и ново оружје и техника, зато што постојеће није одговарало изазовима окупације Ирака и борбе против талибана.

Од када се завршио Вијетнамски рат, па до напада на Ирак 2003. године, Американци нису водили ратове који је захтевао временски дуг боравак велике количине наоружања и опреме далеко од домовине. Готово свакодневно коришћење технике у ратним сукобима у Ираку и Авганистану односило је много новца на поправке, одржавање и куповину нове опреме.

Процењује се да је само долазак америчке војске у Ирак и превоз опреме 2003. године коштао око 30 милијарди долара.

Нови изазови повећали су војни буџет са око 300 милијарди 2001. године, на чак 689 милијарди 2010. године. У то се не рачунају трошкови за глобални "рат против тероризма" односно Ирак и Авганистан који су 2007. и 2008. године достигли суму од 150 до 200 милијарди долара. Плус трошкови збрињавања рањених и породица погинулих војника.

Број запослених у војсци се повећао, пре свега у Копненој војсци, са 482.000 2001. године, на садашњих 570.000. Просечна плата у америчкој војсци је око 50.000 долара годишње, са свим додацима, као што су додатак "радни стаж", боравак у Ираку и Авганистану, па чак и ако успеју да доведу нове регруте.