Јапански модел тишине

Јапанци су познати по томе што што нарочито воле да певају на караокама. Они кажу да је "певање са празним оркестром", што је значење ове сложенице, настало баш код њих - власник једног ресторана у лучком граду Кобеу пуштао је, у одсуству гитаристе, унапред припремљене касете са снимљеном музиком уз коју би онда неко певао.

Каснији брзи развој технологије заменио је касете компакт и ласерским дисковима на којима је бирање жељене композиције знатно лакше, па су караоке добиле данашњу форму.

Међутим, бука из караоке барова, због пренасељености и недостатка простора, у Јапану је постала проблем по околину.

Јапанци, које карактерише повученост, стидљивост и велика брига за осећања људи око себе, изумели су звучно изоловане просторије без прозора, налик кутији, познате као "караоке бокс", у којој гости могу до миле воље да праве буку без да икоме стварају проблеме.

Први караоке бокс направљен је 1984. године од приколице камиона и постављен на ивицу њиве даље од кућа, након што је једном старијем господину у околини града Окајаме досадило да слуша пијане младиће како певају у локалној биртији.

Довитљиви бизнисмени у овоме су видели нову шансу за профит и караоке боксови су се брзо проширили из западног Јапана на читаву земљу.

Данас се караоке боксови, без прозора и са тешким вратима, могу видети крај путева, поља пиринча и на другим чистинама где подсећају на дотеране приколице у којима привремено бораве радници на градилишту, али и, у мало измењеној форми, у тесним зградама у градовима где личе на начичкане кутије шибица.

У већим урбаним срединама постоје читаве зграде, караоке центри, који на више спратова нуде неколико десетина звучно изолованих просторија без прозора.

Типични провод у караоке боксу представља заједнички излазак колега из канцеларије или читаве фирме након дугог радног дана, који у Јапану може да траје и по 12 сати, када сви присутни добију прилику да, између два пића, уз подршку и навијање, отпевају наколико песама.

Мада су караоке у почетку углавном служиле за провод и опуштање запослених, данас их посећују сви - од студената и средњошколаца до домаћица.

Такође, караоке више нису ни чисто јапански вид забаве, јер су се као олуја прошириле по Азији, па и Европи и Америци.