Џонг Ун, теча и војска

Нови млади вођа, "велики наследник" Северне Кореје делиће власт са течом и војском након смрти свог оца Ким Џонг Ила, пошто се та изолована земља окреће ка колективном руководству од диктатуре јаког човека, рекао је Ројтерсу извор са добрим везама у Пјонгјангу и Пекингу.

Извор је додао да је војска, која покушава да развије нуклеарни арсенал, обећала савезништво младом још увек непровереном Ким Џонг Уну, који преузима породичну династију која влада Северном Корејом од завршетка Корејског рата 1953. године.

Извор, за кога Ројтерс наводи да је поуздан, рекао је и да је Пекинг обавештен о смрти Кима Џонг Ила тек у понедељак, истог дана када је северокорејска државна телевизија у подне објавила вест. Ким Џонг Ил умро је у суботу.

Ситуација у Народној Демократској Републици Кореји чини се мирном након што је војска пружила подршку Кимовом сину као наследнику, рекао је исти извор.

Упитан о могућности војног удара, рекао је да је то "мало вероватно", с обзиром на то да је војска "обећала верност Ким Џонг Уну".

Без јаког човека у војсци, Северном Корејом ће владати колективно руководство у коме ће, поред Ким Џонг Уна, бити његов рођени теча и војска, рекао је извор.

Џанг Сонг Тек (65), зет Ким Џонг Ила и млађи Џонг Унов теча, именован је 2009. у Комисију за народну одбрану, врховни владајући савет који је предводио Ким Џонг Ил као шеф државе. Сонг Тека западни медији означавају као технократу школованог у бившем СССР-у.

Џонг Уну је отац у наслеђе оставио велики број проблема после 17 година своје владавине. Процењује се да је између 600.000 и два милиона људи умрло од глади, а Северна Кореја је једина земља на свету где још увек постоје концентрациони или како их званичници зову "радни логори".

Ким Џонг Ил је оптуживан и за убиство 17 јужнокорејских званичника приликом посете Бурми, садашњем Мјанмару 1983. године. Један севернокорејски агент који је ухваћен и оптужен за обарање јужнокорејског путничког авиона 1987. године када је погинуло 115 путника, сведочио је да му је Џонг Ил лично наредио да обори тај авион.

Напето на граници

Северна Кореја је пооштрила безбедност у градовима, подигла степен приправности војних јединица и обезбедила лојалност врховних генерала после смрти вође Ким Џонг Ила, у настојању да се консолидује власт његовог наследника, указују јужнокорејски обавештајни кругови.

Забринутост је значајно порасла у региону док неискусни Ким Џонг Ун ступа на власт у земљи са 1,2 милиона војника, балистичким ракетама и програмом нуклеарног наоружања.

Јужна Кореја је ставила своје трупе у стање пуне приправности. Као други знак пограничних напетости, кинеске чамџије дуж граничне реке која дели Северну Кореју од Кине рекле су агеницији АП да им је севернокорејска полиција наредила да престану да возе туристе, јер ће отворити ватру на сваки чамац уколико виде било кога са камерама.

Дуж медјукореанске границе, сигурно најутврдјеније и најбоље чуване на свету, активисти са југа су пуштали балоне са пропагандним лецима који ће сигурно разгневити Север. На некима се критикује наследно преношење власти, а на некима су слике унакаженог тела либијског вође Моамера Гадафија и опис његове смрти.

Ракете за сваки случај

Извор агенције Ројтерс је такође рекао да је Северна Кореја испалила пробну ракету понедељак како би упозорила САД да не предузима никакве кораке против ње и да има способност да се заштити. Пјонгјанг нема непосредне планове о додатним пробама ракета, осим ако не дође до ескалације напетости.

"Међутим, мало је вероватно да ће Северна Кореја извести нуклеарну пробу у скоријој будућности уколико не буде испровоцирана од стране САД и Јужне Кореје", рекао је извор.

Нуклеарни програм Северне Кореје је сталан извор напетости са међународном заједницом. Пјонгјанг је извео две нуклеарне пробе, 2006. и 2009, и напустио преговоре у којима учествује шест држава – Северна и Јужна Кореја, САД, Кина, Русија и Јапан – о напуштању свог нуклеарног програма у замену за знатнију економску помоћ и међународно признање.

Последњих месеци, Пјонгјанг је тражио да се преговори наставе, али без претходних услова које су постављали Вашингтон и Сеул.

Две Кореје подељене су деценијама и формално су још у рату, јер је он 1953. обустављен прекидом ватре и никада није потписан уговор о миру. САД су у том рату подржавале Јужну Кореју, а Кина Северну.

Пјонгјанг је, такође, убеђен да САД има нуклеарно оружје у Јужној Кореји и траже од Вашингтона да га уклони, рекао је неименовани извор Ројтерса који добро познаје ситуацију у Северној Кореји.

Осиромашена и притиснута међународним санкцијама, због серије нуклеарних и ракетних проба, Северна Кореја је од Пекинга и Москве затражила помоћ да би ублажила несташице хране и горива, након неколико година суша и поплава и изостанка помоћи Сеула и САД.