Добра фарма Пољопривредне школе

"Добра фарма" - систем гајења животиња по европским стандардима - примењује се у појединим већим сеоским домаћинствима у Србији од 2004. године, као заједнички пројекат Министарства пољопривреде и Владе Краљевине Холандије.

Такву фарму има и Средња пољопривредна школа у Шапцу која са холандским стручњацима наставља сарадњу.                    

На економији Средње пољопривредне школе у Шапцу примењује се јединствен начин рада, од производње сточне хране до одлагања стајњака.

Ту је и огледна фарма - показни центар у којем се за потребе Шабачке млекаре и школске кухиње произведе 500 литара млека дневно. Одличан посао за школу, кажу у управи, посебно за ученике као пример добре праксе.

"На школској пракси можемо да научимо доста ствари које се примењују у Холандији", каже Јелена Аћимовић, ученица 3. разреда Средње пољопривредне школе у Шапцу. "О томе слушамо на часовима и потом примењујемо на фарми."

Њен вршњак Владимир Срнић Ђорђевић каже да се на школској фарми сада ради много ефикасније: "У овој новој штали имамо рибљу кост, централну мужу, лакше и брже обављамо посао."

Осим фарме, школа има и стари објекат у којем животиње гаје по традиционалном моделу као у мачванским селима. Ученици тако увиђају разлике и предности новог система.

"Не користимо виле и лопате у хигијени јер имамо скрејпер којим односимо течни стајњак, имамо и гумене простирке, односно душеке, тако да користимо течни стајњак за ђубрење њива", наглашава проф. Раде Миличић, ветеринар. " На оваквим фармама трошкови су много мањи него на традиционалним."

Иако је економска криза успорила пројекте, у школи се надају да ће проширити производњу и бити прави пример примене науке у пољопривреди.