Напокон у школској клупи

Са шеснаест година Моника и Милијана Ранчић први пут су селе у школску клупу. Оне и њихова трећа сестра Милица, од рођења имају церебралну парализу, због које су градиво за основну школу училе код куће.

Моника и Милијана сада су се уписале у први разред средње економске школу у Пироту, док ће Милица, која још не може да хода, ванредно похађати Техничку школу.

Импровизовану учионицу у својој соби, у којој су осам година стицале знања, Моника и Милијана замениле су правим школским клупама. Збуњеност и несигурност због промене  средине су, кажу, брзо прошле.

"Нама се остварио сан, кренуле смо у школу и задовољне смо и срећне", каже Моника, а Милијана додаје да се разликује рад у школи од оног код куће, али да за сада немају неких  проблема.

Њихова професорка српског језика Тања Ранчић каже да су се одлично снашле и да су прихваћене. Она сматра да је за њих од велике важности то што имају прилике да учествују у свим активностима школе, и наставним, и ваннаставним.

Другови и другарице из одељења увек су спремни да помогну. Они кажу да покушавају да их мотивишу и подстакну да више уче и друже се.

"У почетку су биле мало стидљиве, али су се временом опустиле. Уклопиле су се добро у одељење", кажу њихови другари.

За разлику од својих сестара, Милица  ће средњу школу за сада похађати ванредно, јер се још не може да се самостално креће. Она је, за разлику од својих сестара, одабрала Техничку школу.

"Одлучила сам се за Техничку школу, зато што волим да радим на рачунару", објашњава Милица.

Упркос великим финансијским проблемима и мукотрпној борби да деци обезбеде одлазак на многобројне операције, родитељи ових девојчица никада нису клонули духом.

"Ми смо овај тренутак дуго чекали, читавих осам година, да и оне крену у школу као и остала деца. Много смо срећни због тога, зато што су сад у друштву и што имају више другара", каже њихова мајка Олгица.

Вером и упорношћу се, кажу Ранчићи, могу достићи и наизглед, немогући циљеви. Дугогодишњи труд и помоћ хуманих људи уродио је плодом, али ову скромну породицу чекају нова искушења, још операција и наставак лечења, наравно уколико успеју да обезбеде довољно финансијских средстава.