Добри дух уметности

Ужице је са истом страшћу бранило симболе једног времена са којом их је и рушило. То је град у коме је последњи пут примењен Закон о заштити имена и лика Јосипа Броза Тита, и први, у коме је Титов споменик, уз клицање  масе,  био уклоњен са градског трга.

Детитоизацију, од Триглава до Ђевђелије, пратила је и негација свега заједничког у некадашњој Југославији. На згаслом пламену бунта, могло се штошта запалити, али се, на срећу, ужички развио у дух помирења, а град на Ђетињи постао је добар домаћин бившој браћи.

Концепт изграђен на ставу да је културно братство, важније од националног или идеолошког опредељења, Ужичани су утемељили у своју културну политику.

Са десетак манифестација које окупљају ствараоце из региона, Ужице сигурно предњачи у афирмацији сарадње и разумевања, које су увек брана провинцијализму и поделама.

Народно позориште  отворило је врата сарадњи, понудило код зближавања и изградње европског грађанског идентитета.

"Увек ме је ова једноставна, скромна средина подстицала да дам најбоље од себе", рекао је Бојан Муњин, позоришни критичар из Хрватске. "Није куртоазно, ја заиста волим Ужице."

Култура и сарадња у области културе отварају врата свим осталим аспектима сарадњеи разумевања на овим просторима, сматра  Зоран Стаматовић, директор ужичког Народног позоришта:

"И даље настављамо културну сарадњу. Следеће године на Југословенском фестивалу очекујемо позориште из Македоније."

У племенитом поступку реафирмације књижевности, ужичка гимназија афирмисала је сусрете писаца "На пола пута", док је уметница из Сплита један стари занат у Злакуси подигла на ниво престижне уметничке колоније.

"Има ту и носталгије, нису све везе покидане, долазе уметници из Хрватске, Словеније, и других држава региона, ми смо некако исконски везани", каже Софија Бунарџић, ауторка пројекта "Међународна уметничка колонија керамике - Злакуса".

У истом смеру, годинама иду и сусрети фолклора "Лицидерско срце" и тамбурашки фестивал, а ако је све и кренуло од географског одређења Ужица, уз извесну катарзу, дошло се ипак до најважнијег - овде нема места границама и разликама већ добрим намерама и правим вредностима.

Као што се свих ових година потврдило: и да хоћемо - не можемо да се не разумемо.