Између смеха и заборава

У Ужицу је завршен 16. Југословенски позоришни фестивал који је по избору селектора Бојана Муњина, хрватског критичара и Зорана Стаматовића, директора ужичког Народног позоришта, окупио позоришта из Београда, Подгорице, Загреба и, први пут, из Бањалуке и Љубљане.

За овогодишњи фестивал, Између смеха и заборава, карактеристично је да ниједна представа није личила на претходну, а најаве селектора да се враћају представама због којих публика радо иде у позориште и јесте била заједничка нит свих седам такмичарских дана. Позоришна сала је сваке вечери била пуна, а глумци награђени заслуженим аплаузима.

"Отац на службеном путу" Атељеа 212, прича о Сарајеву из доба Информбироа, по тексту Абдулаха Сидрана, најбоља је представа овогодишњег фестивала "Без превода", оценио је жири којим је председавао редитељ Дејан Мијач.

Оливер Фрљић награђен је за режију комада који је светску славу стекао на великом платну, али је Фрљић направио своју, другачију и потпуну позоришну причу, са много емоција, у којој све има свој смисао, тако да је то једина награда коју је жири једногласно доделио.

За улогу дечака награђен је Ђуза Стојиљковић као најбољи глумац, а Хана Селимовић за улогу мајке Сене као најбоља млада глумица.

Награду "Ардалион", за најбољу глумицу фестивала, добила је Анита Манчић, за улогу у представи "Није смрт бицикло, да ти га украду" Југословенског драмског позоришта, а за епизодну улогу Сандра Љубојевић, млада глумица из Бањалуке, за улогу у "Радничкој хроници".

Загребачка представа "Киклоп", која је мало кога оставила равнодушним, провокативна и храбра, награђена је за најбољу сценографију и костиме.

Специјалног "Ардалиона" за аутентичан сценски израз добила је словеначка представа без речи "Кад сам био мртав".

За овогодишњи фестивал, под мотом "Између смеха и заборава", златни пресек позоришног тренутка у региону, карактеристично је да ниједна представа није личила на претходну, а најаве селектора да се враћају представама због којих публика радо иде у позориште и јесте била заједничка нит свих седам такмичарских дана. Позоришна сала је сваке вечери била пуна, а глумци награђени заслуженим аплаузима.

У југословенском духу

Потврдило се да је фестивал с разлогом задржао атрибут "југословенски" и у годинама када то на овим просторима ни најмање није било популарно.

У југословенском духу било је и последње вече, када је у част награђених играна "Прклета авлија" - заједничко дело позоришта из Ужица, Тузле и Вировитице.

Први пут од како фестивал постоји, последње вечери нису уручене награде јер је највећи део позоришног света не само из Србије био на испраћају великана српског глумишта Петра Краља.

Завршно вече је и почело одавањем поште глумцу који је на ужичким фестивалима освојио два "Ардалиона". У име глумаца ужичкој публици захвалила се Ђурђија Цветић, за љубав коју им пружа, као једна од најбољих у региону, која разуме позориште и зна да препозна добру представу.