Нико као Балшићевци

У време када се и прве комшије једва познају, заједничка кафа, топла реч и узајамне услуге свакодневни су начин живота у Балшићевој улици у Крушевцу.

Ту ћете срести времешни брачни пар који шета држећи се за руке, није тако чест призор на нашим улицама, као ни пежо 404 који већ пету деценију крстари градом.

"Ово је јединствен пример где се људи окупљају, друже, другачије живе од осталих становника Крушевца", каже Балшићевац Радојко Стојановић. "Данас се људи такорећи не познају иако живе у истој улици."

Одласком Владе Гардисте,последњег сарача у Балшићевој, нестали су стари занати који су били обележје те улице. У његовој кући шиле су се униформе, израђивала седла и амови за коњички клуб "Обилић", понос старе престонице.

"После нове власти нису имале смисла за такву врсту спорта, тако да је коњички клуб угашен", присећа се Славомир Вукашиновић. "Штета. Остала је само успомена."

Улица традиције, уметника и добрих људи

Уз кафу и ракију лако иду и приче које стари Балшићевци негују. Нису срушили старе бунаре који су једно од обележја краја. Славе  славу одмах после Васкрса, организују програме, друже се и на тарабама излажу слике комшија.

То покреће младе да се и они баве сличним активностима, каже Алекса Стојановић: "Могу да похвалим сва домаћинства из наше улице, од староседелаца и нас дођоша, да смо своју децу усмерили према образовању и култури."

Ова улица није изнедрила политичаре, али је свету уметности дала глумце, непревазиђеног Чкаљу и једну од најбољих министарки Радмилу Живковић, и сликаре - Славољуба Чворовића и његове сестре Смиље.

Уз помоћ донатора, одужили су се најпознатијем, а сада праве обележје Јелени Балшић, трећој ћери кнеза Лазара, владарки Зете, књижевници и великој задужбинарки.

"Она овде излази у свој својој красоти, лепоти и духовности пред своју Балшићеву. Да јој се одужимо свим оним што носи време које је било прошлост и оно време којим кроз њу гледамо у будућност", рекао је Љубиша Бата Ђидић.

Балшићева улица вратила је своје препознатљиво име захваљујући упорности њених три стотине житеља - тихих чувара онога што данас свима недостаје: присности и солидарности са ближњима, неговања и поштовања наслеђа.