Возови који не касне

За две пензионерске године, две макете локомотива: једна из серије 83 која је вукла претежно теретне возове и друга из серије 85, за путничке возове.

"Е, баш овом серијом 85 отишао сам за Чукарицу 66. године", каже Стојан Нешевић, "и зато сам и желео да њу направим. Она ме је одвукла на школовање."

Локомотива која га је одвукла у свет железнице сада је експонат у ужичком железничком музеју. Премеравајући је, нешевић је израдио макету, 150 пута мању од оригинала.

"Сваки део који има оригинална парна локомотива, има и ова моја, само што је немогуће у њу ложити ватру и подићи пару да би се покретала", објашњава Нешевић. "Имао сам некада фићу и остао ми је мали мотор од брисача са полугом који сам извео да се то не види, да би покретао ту парну локомотиву."

Зато су ове лепотице, како их зове, и јединствене, за делове се сналазио како је знао и умео:

"Локомотива је састављена од делова кишобрана, компјутера, телевизора... Све сам ја то раставио и из тих свих сам изналазио неке делове, прилагођавао, преправљао, многе сам делове сам направио."

Да ли ће, и куда, на пут парњаче из Стојановог дома, зависи од његовог договора са старим послодавцем, док супруга, након двогодишње толеранције према оваквој посвећености локомотивама, очекује бар заједнички одлазак у бању.

"Да мало задовољимо своју душу на неки други начин, заједнички", каже Драгица Нешевић. "Он је радећи ове локомотиве задовољавао само своју душу."

И биће тако, каже 61-годишњи Стојан, мада је - додаје - премлад за бању, истовремено се преслишавајући шта би му требало од делова за електро-локомотиве које је такође одржавао.