Aрхеолошка ризница Беле Паланке

На траси источног крака Коридора 10, након прошлогодишњег открића римског војног пута, на заобилазници око Димитровграда, екипа Републичког завода за заштиту споменика из Београда, открила је код Беле Паланке значајне грађевине из 4. века .

У најопсежнијим археолошким истраживањима у последњих четрдесет година, на имању породице Анђелковић, откривена је потпуно очувана античка гробница са седам скелета. То је само део археолошког комплекса код Беле Паланке, који се истражује последња три месеца.

Археолози су претходница путарима на источном краку Коридора 10.

"Открили смо остатке три гробнице, преко двадесет касноантичких гробова, укопаних покојника у раке", каже Мира Ружић, научна сарадница Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду. "Открили смо две касноантичке грађевине и остатке два моста."

Истраживања су посебан изазов за студенте археологије. Милан Марковић, студент
археологије каже да овај терен представља огромно искуство за све студенте, зато што могу да на терену примене знање које су стекли на предавањима и да га допуне.

Предмети који су пронађени обрађују се у Дивљани код Беле Паланке. Накит, посуђе, алат, само су део богате археолошке ризнице.

Миодраг Слади, научни сарадник Археолошке збирке Филозофског факултета каже да Белопаланчани и не знају по каквој земљи газе и шта се налази у њиховим двориштима, баштама и у темељима кућа.

Бела Паланка нема свој музеј, па ће се збирка, највероватније, чувати у пиротском Музеју Понишавља, који годинама има проблем са скученим простором.

"Било би лепо да Ремесиана добије свој матични музеј у Белој Паланци. За то има материјала, само треба да се цео тај поступак покрене", каже Мирослав Лазић, руководилац истраживања.

Ова археолошка налазишта су само део богатог историјског и археолошког наслеђа некадашње
Ремесиане, римске провинције којом је управљао Септимиус Север. Данас, ово је Бела Паланка, уз чије име најчешће иде и додатак - најсиромашнија општина у Србији.