Андрићева спомен-соба у Сокобањи

Остало је забележено да су вест о награди Андрићу саопштили новинари који су га случајно срели у шетњи. У стану га је сачекао шведски амбасадор  који му је  потврдио одлуку Нобеловог  комитета.

Дванаест година касније случајни сусрет са нобеловцем у Сокобањи, новинара  Љиљану Николић инспирисао је  да почне истраживање Андрићеве документације. Прегледала је 3.008 записа, адресара и телеграма, откривајући непознате или недовољно познате ствари.

"Велико богатство се налази у том фонду", нарочито за нас Сокобањце, каже ауторка монографије о Андрићу Љиљана Николић. "Овде је он написао Госпођицу, Јелену, жену које нема и приповетку Змија коју завршава речима 'Зар вреди због Босне плакати'."

На сокобањској променади где је често шетао са Андрићем, срели смо Божидара Петровића који се и данас  сећа  блокчића, без којих писац никуда није кретао:

"Мене су посебно фасцинирали његова скромност и сталоженост из које је избијала велика интелектуална  снага."

Андрић је у Сокобању први пут дошао ратне 1942. године. Увек са пријатељима, никад сам. Мир, зеленило и чист ваздух инспирисали су га да све оно што је годинама припремао преточи на хартију.

Део оригиналних предмета, сачуваних у Андрићевој заоставштини, од сада су дотупни и посетиоцима  Сокобање која, чини се, свих ових година, није успела да на прави начин искористи гостопримство које је пружила нашем једином нобеловцу.

"И управо тај човек, наш једини нобеловац, који је у себи успео да споји писца и дипломату, спојио је уметност и установе за извршење кривичних санкција", каже Милан Обрадовић, директор Управе за извршење кривичних санкција.

У "Моравици" је први пут резервисао смештај 1971. године.

У то време, Слободану Крстићу било је 20 година. Радио  је у хотелу и као конобар.

Памти тренутке када му је  "чика Иво", како га је ословљавао, дао први бакшиш, али и дане када је прелазио 15 км пешке у једном правцу да би из села Језера Андрићу доносио кисело млеко, које су му лекари препоручивали.

Гости "Моравице", хотела који припада Управи за извршење кривичних санкција, али и посетиоци Сокобање, Андрићеву спомен-собу моћи ће свакодневно да посећују.