Суша и даље мучи ратаре

У Војводини је, до сада, пшеница посејана на 220.000 хектара, а велики проблем ратарима у овом послу ствара недостатак влаге у земљишту.

На њиви Милинка Белића, пољопривредника из Зрењанина, ради се пуном паром. Он планира да ове јесени посеје између 40 и 50 јутара пшенице, као и прошле године.

Као и многе пољопривреднике, и Белића у овом тренутку брине да ли ће успети да обезбеди новац за комплетну сетву:

"Сетва је скупља најмање 30 одсто него прошле године. Минерално ђубриво и дизел гориво морамо да платимо одмах, а семе пшенице набављам по паритету један килограм семенске за 2,2 килограма меркантилне пшенице, и то треба да платим наредне године, после жетве."

Приземни мразеви, којих у јутарњим сатима већ има у Банату, нису препрека за сетву, јер у току дана температура расте. Већи проблем је недостатак влаге у земљишту.

Киша би добро дошла банатски ратарима

Стручњаци тврде да би за успешан развој биљке требало 50 литара кише по квадратаном метру. Зато се ратари у припреми земљишта не ослањају на плугове, већ на тањираче, које не продиру дубоко и чувају ионако мале залихе влаге.

"Ово мало кише што је падало недавно довољно је да може да се тањира", објашњава Борислав Цветином, пољопривредник из Зрењанина. "Време нам баш не иде на руку, али се надам да ћу успети да засејем 15 до 20 јутара, колико сам планирао."

Према подацима семенских кућа, на тржишту је око 70.000 тона семенске пшенице са декларисаним семеном, што - када би се посејало -обезбеђује нешто више од 450.000 хектара, а са честом праксом да наши ратари сеју и семеном "са тавана", можемо се надати да би ове године пшеница могла бити посејане на око 500.000 хектара.