Коначно у свом дому

Када је Центар за социјални рад доделио стан Јованки Мацури, самохраној мајци са петоро деце из Сврљига, тиме није решио њен животни проблем. Станари зграде, у којој је добила стан, нису желели да је приме јер је била удата за Рома. Ту причу смо објавили пре три месеца.

Проблем је, на срећу, решен: страсти нетолеранције и нетрпељивости су се стишале, породица која се бесправно уселила у стан је збринута, мајка и деца су се, коначно, скућили.

У потпуно руинираној соби некадашњег сврљишког хотела, у коме су биле смештене избеглице, Јованка Мацура са две девојцице и три дечака чекала је стрпљиво више од три године.

Сада, у скромно уређеном стану од четрдесетак квадрата са радошћу чека децу да се врате из школе. Успела је ипак да се, упркос свим невољама, некако скући, да купи неки намештај, машину... Сада су, каже Јованка Мацура, коначно срећни:

"Услови су много бољи, тамо смо последњих шест месеци живели без струје, без купатила. Деца много воле што су овде и много нам је комотније."

Иако је пресудом бесправно усељеној породици Трифуновић наложено да се исели најкасније до 16. августа, Јованка се у стан уселила крајем септембра.

"Нашли смо компромис", каже Милија Милетић, преседник општине Сврљиг, "породици која се бесплатно уселила нашли смо други смештај."

Јованка нема сталан посао, ради тек повремено, и изджавају се од социјалне помоћи. После смрти супруга док је с петоро деце живела у једној соби без струје и купатила жеља јој је била само да се уселе у стан.

"Жеља ми је да деца буду добра", каже Јованка Мацура, "да их ишколујем и да постану прави, добри људи."

Јованкине жеље се не остварују лако, али би баш ова и могла да јој се оствари без проблема.