За лепшу старост и дужи живот

Академик Јеремија Митровић из Београда каже да му је долазак у Дом продужио живот. Мука га је, како каже, натерала да овде дође.

Остао је сам и једино друштво биле су му књиге, а више није могао да сам брине о себи:

"Жена ми је умрла, ћерка такође, син ми је стоматолог у пензији у Немачкој и ко зна да ли ће се икад више вратити. Немам у Београду више никога, од 25 кућа у мом селу све су празне. Обиђе ме једино понекад једна жена која ми чува стан и то је све што ми је остало."

Бивши дегустатор вина Момчило Белошевић каже да се највише плашио да у старости не почне да заборавља значајне ствари из свог живота. Сада, у стотој години, и то му се понекад догађа, али рецепт за дуговечност и даље памти:

"За дуг живот најважнија је здрава исхрана. И још нешто да вам кажем, никада никога нисам мрзео и увек сам много радио - све то је, сигуран сам, допринело да доживим стоту годину."

О Јеремији Митровићу, Момчилу Белошевићу и још 28 корисника Дома свакодневно брине 26 запослених.

"У протеклих осам година подигли смо ниво услуга. Оспособљени смо да нашим корисницима пружимо све услуге које породица није у стању да им обезбеди", наводи Зорица Стаменић, главна сестра. "Ништа нам није тешко да радимо, само да би сви они били задовољни и срећни."

Од 98 кревета у Националном дому тренутно је попуњена трећина. Најјефтиније су трокреветне собе за које месечно треба издвојити 300 евра, а најскупљи једнокреветни апартмани у којима боравак кошта 570 евра.

"Наши корисници су људи који више не могу сами да брину о себи. Овде имамо стручне људе који могу да продуже живот нашим корисницима", Марија Матовић, управница Националног дома. "Највише их је из Београда, а посебно нам је драго што их је све више и из нашег окружења у јужном Банату. То значи да смо стекли поверење породица које би желеле, али нису у стању да помогну својим најмилијима."

Сви корисници Дома у Владимировац су дошли са богатим животним искуством, а сада су у прилици да успомене поделе са новим пријатељима.