Кикиндски чувари њива

Од априла прошле године у Кикинди функционише Пољочуварска служба за коју локална самоуправа издваја седам милиона динара, док десет милиона ова служба добија из покрајинског буџета. Грађани су, како кажу, за сада, задовољни радом пољочувара.

Пољопривредник Драган Вукобрат каже да је прошле године чак добио батине од пољокрадица бранећи своје усеве.

"До пре три године крали су ми паприку и воће", каже Вукобрат, "а сада примећујем да су крађе смањене на минимум захваљујући нашој пољочуварској служби".

Терен који покрива 20 пољочувара у кикиндском атару је изузетно велики.

Пољочувар Божидар Шевић каже да су опремљени једним возилом, мобилним телефонима, двогледом и фотоапаратима којима снимају оно што се догоди на терену.

Његов колега Душан Рађеновић жали се да се на терену дешава да грађани неће да се легитимишу. "Било је случајева да насрћу на нас и углавном се правдају да су приморани на крађу због кризе у друштву".

У првих осам месеци ове године Пољочуварска служба је сачинила 336 записника, односно пријава, евидентирала 177 дивљих депонија, 222 преорана атарска пута и 118 пожара.

Руководилац Пољочуварске службе Небојша Лакета истиче да је немогуће сачувати сваку њиву, али и да, сама чињеница да лопови знају да пољочувари постоје, улива извесну дозу страха.

Пољочуварска служба успешно сарађује са Полицијском управом у Кикинди.

Полицајац Србинко Грујић објашњава да пољочуварска служба по пријави грађана излази на лице места где констатује пријављену крађу, а пољочувари известе Полицијску управу.

"Излазимо заједно, сачинимо записник и онда радимо на расветљавању и проналаску извршиоца кривичних дела где се као предмет појављују пољске крађе", додаје Грујић.

У опису рада Пољочуварске службе је и евидентирање неовлашћене сече стабала, намерно паљење стрњике и бацање ђубрета по атару.