Чекајући кишу

Повртар Иштван Сабо, из Михајлова код Зрењанина, са једног јутра убере два до три вагона паприка. Да није користио систем за наводњавање, врућине какве су овог лета владале, однеле би најмање две трећине рода.

"На њиви коју наводњава имам бунар дубок 70 метара. Да нема овај сyстем не бих могао да се надам никаквој финансијској добити", каже Сабо. "Ова година је била посебно тешка за повртарство, јер су температуре биле високе у дугом временском периоду."

Повртарима је нешто лакше да изграде системе за наводњавање, јер се ради о мањим парцелама. Да би се направио систем у ратарству потребно је 2.500 - 5.000 евра по хектару, а ратари кажу да је ове године проблем и скуп дизел.

"Имам систем за наводњавање, али га нисам користио, јер је цена дизел горива, који се користи за покретање пумпи висока и не би ми се исплатила производња", објашњава Блажо Стајић, пољопривредник из Бечеја.

У великим системима попут ПИК "Бечеј" тврде да системи за наводњавање обезбеђују виши принос, а прави ефекти су приметни када се на једној парцели током године сеју две културе.

Ми смо посејали као другу културу соју, коју наводњавамо и очекујемо жетву у октобру. Што се тиче кукуруза шећерца, који је такође наводњаван надамо се високом приносу, од 17 до 18 тона по хектару, истиче Милош Балаћ, технички директор ратарства ПИК "Бечеј".

Системи за наводњавање постоје на око 100.000 хектара њива у Србији, али се користи само половина. То значи да се наводњава мање од 1% укупних обрадивих површина. Светски просек је 17 одсто.

У Србији постоји добра основа за повећање наводњаваних површина, а најзначајнија је хидросистем Дунав - Тиса - Дунав који, потенцијално, може да наводњава 500.000 хектара у Војводини.