Прва жетва органске хељде

Суша је смањила приносе на огледним пољима органски гајене хељде, али је квалитет првог рода одличан.

Иако кише није било готово два месеца, баш у време пуне вегетације када је најпотребнија, на седам хектара органски гајене хељде има шта да се жање.

"Ово је нека чудновата биљка", каже Јекослав Пурић, произвођач хељде. "Изборила се и опет ће бити семена и брашна."

Он каже да су недавно продали прошлогодишњи род и да и за нови род са 30 хектара има купаца.

Органска хељда се у Србију увози из Холандије. Поља на Златару су пионирски покушај примене науке, односно сарадње стручњака Пољопривредног факултета са произвођачима.

"Ово је богомдано подручје за органску хељду", истиче др Снежана Ољача, професор Пољопривредног факултета у Земуну. "То су планине где се не користе писебно пестициди и вештачка ђубрива, произвођачи знају како се радим, а и природне погодности су ту јер је то заштићено подручје.

Последњих година поља хељде на Златару и Јавору су све већа.Само у нововарошкој општини пролетос је засејано 150 хектара, што је више него икада раније. Иако је реч о класичној производњи, чак ни у том случају хељда не захтева много хемикалија и одлично подноси надморску висину изнад 1.000 метара.

У златарским селима још има српова, али је комбајн незамењив. Добар жетелац за дан пожање десетак ари - комбајн 4 хектара.

Интересовање за различите производе од хељде све је веће, тако да традиционална пита јесте главни специјалитет, али не и једини производ од црне житарице, како на Златару зову хељду.