Тара - сигурна кућа за медведе

Заштита мрких медведа на Тари се већ годинама спроводи у сарадњи са стручњацима Биолошког факултета и Природњачког музеја.

Са њима се реализује и јединствен на Балкану, пројекат праћења преко сателита, помоћу одашиљача у огрлици. На овој територији распореди се и неколико тона хране годишње, и то је за медведе само прихрана, јер свега има у изобиљу.

Руководилац Службе надзора из Националног парка Тара Миодраг Петровић каже да према европским нормативима, један медвед настањује 1.000 хектара.

"Прехрамбени потенцијал и станишне прилике на Тари дозвољавају осам медведа на хиљаду хектара, што значи да су услови осам пута бољи код нас него у Европи", каже Петровић.

Надзорник Националнног парка Тара Драган Илић каже да медведи много брже осете људе него што ми уочимо њих. "Овде нико никог не дира и свако ради свој посао", каже Илић.

Од 60 јединки у читавој Србији, четрдесетак их је на Тари, и мада су склони лутању, кањон Дрине, висови Звезда и Рачанска Шљивовица су њихова омиљена места. Стаза медведа, која се протеже литицама, најбоље потврђује њихове устаљене навике.

Широм Србије и раније је било неуспешних покушаја формирања азила за медведе. Сматра се да је двадесетак медведа на такозваном привременом смештају, у заробљеништву, и за њих што пре треба обезбедити адекватан стручни надзор и трајно збрињавање.

"Овде се налази најбројнија популација и чини ми се да би ово на први поглед била згодна локација за подизање једног таквог прихватилишта, које би могло да служи у едукативне сврхе. Већина животиња које се смештају у азиле више није способна за повратак у природу и оне траже трајно збрињавање", каже Душко Ћировић са Биолошког факултета у Београду.

На више од 19.000 хектара националног парка, лако ће се пронаћи најбоља локација, а улогу заштитара природе, овде су већ усавршили, тако да је врло могуће да ускоро Тара постане и нови дом дивљим животињама које га још немају.