Сигуран посао на селу

Када остану без посла у граду многи одлуче да се, уколико имају услова за то, са породицом преселе. Ретки су они који се покају и зажале за животом у граду.

Породица Виријевић се из Ниша преселила на имање у подножју Суве планине. Иако су градска деца Ани и Саши, како кажу, није било тешко да са четрдесет година започну живот на селу.

Када су после двадесет година рада у Нишу остали без посла, купили су напуштено сеоско имање у Топоници код Беле Планке, набавили 40 алпино коза и научили да музу и праве сир.  

"Снашли смо се", каже Ана Виријевић. "Није лако, тешко је, али кад нема посла у граду, добро је испало."

Њихова деца, Урош и Тијана, сада су најмлађи житељи села са само 28 становника.  Сликовито подножје Суве планине, иначе резерват природе, има струју и воду, али је без телевизијског и сигнала мобилне телефоније, продавнице, лекара и без доброг пута.

Пут као услов за опстанак и оживљавање целог краја

Када би се направио пут, каже Саша Виријевић, већ сутра би могао да направи нови козарник и увећа стадо.

Локална управа настоји да трајно реши тај проблем, каже помоћник председника оштине Бела Паланка Бојан Величковић, јер је пут од пресудног значаја и за туризам и за привреду тог краја.

Лети је у том крају свака трећа кућа отворена и много је оних који заговарају оживљавање краја, подизање мини-хидроелектрана  и  ветрогенератора.

Предраг Поповић је из села у град  отишао пре пола века, али је кућу и 30 хектара имања уступио Виријевићима на коришћење.

Када би  пут дужине само 8 километара био асфалтиран, козје млеко и сир са Суве планине би лакше би стизали до потрошача, а на тржишту би се нашли и производи од гусака и свилених кокошака.