Живот у Белој Паланци

Миграција становништва и незапосленост допринели су да се Бела Паланка нађе међу најсиромашнијим општинама у Србији. Привреда не ради, а већина грађана каже да у таквој ситуацији једва преживљава.

Општина Бела Паланка некада је имала 5.000 запослених у индустрији, али су због лоше приватизације сва друштвена предузећа пропала, а радници остали без посла. Светле тачке су фирма која се бави прерадом меса и "Обућа Павле" која 50 одсто својих производа извози.

Грађани кажу да тешко живе, јер нема посла, као и да су принуђени да оду из Беле Паланке.

Предузимљивији Белопаланчани окренули су се пољопривреди и, иако се жале на ниске цене поврћа овог лета, кажу да се неће одрећи њива и пластеника, јер се род продаје.

Парадокс је да управо у Белој Паланци већ 16 година успешно ради "Обућа Павле" која запошљава 150 радника. Упркос негативним утицајима економске кризе свих ових година, нису смањивали број запослених што је веома важно за ту сиромашну средину.

"Нама је приоритет очувати постојећи обим производње, не смањити проценат продаје, не смањити проценат наплате потраживања, али наши дугорочни планови подразумевају и упошљавање нове радне снаге", каже генерални менаџер "Обуће Павле" Бојана Стојановић.

У локалној самоуправи истичу да ће до краја ове године конкретним пројектима покушати да знатно смање број од 2.700 незапослених. Од септембра ће бити упослена грађевинска оператива на том делу Коридора 10, а ради се и на проналажењу иностраног партнера.

"Имамо спремне пројекте на плану обновљивих извора енергије, већ се припремају пројекти за изградњу три мини хидроцентрале на Нишави, радимо ветро паркове заједно са једном фирмом из Португала", каже председник општине Бела Паланка Александар Живковић.

Реализацијом тих пројеката планирано је да се број незапослених у наредне две године смањи за четвртину, што би умногоме спречило миграцију, пре свега младих људи, а Бела Паланка би се коначно после петнаестак година помакла са зачеља на лествици најнижих зарада у Србији.