Живот у Лапову

Незапосленост, недостатак новца код грaђана али и у градској каси учинили су да грађани Лапова, најмлађе шумадијске општине, која је некада била позната по железници, тешко живе.

Месецима су протестовали, блокирали пругу, борили се за посао, зараде и против лоше приватизације. Данас када грађевинско-индустријсаки комбинат "1. Мај" има новог власника штрајкачки одбор није се нашао на списку новозапослених.

"Били смо први на барикадама, а завршили смо нажалост на улици. Да ли смо ми букачи, да ли смо ми људи који траже своја права? Очигледно ми не одговорамао новом руководству да радимо", каже Драгиша Биочанин, бивши радник ГИК "1. мај".
 
У пословодству негирају да радничке лидере нису запослили због њихове синдикалне борбе.

Заменик директора ГИК "1. Мај" у Лапову Драгомир Ашанин каже да су радници по занимању углавном технолози и хемијски техничари, а да они у овом тренутку немају потребу за таквим занимањима. Чланове штрајкачког одбора, обећава Ашанин, запослиће у другој фази.

Сада 60 бивших радника ГИК "1. мај" који су имали среће да поново добију посао чисте хале и припремају машине за производњу средином септембра.

Машине су спремне, али стоје. Нажалост не само у ГИК-у. Готово да нема фирме у Лапову која није у блокади. Радници или не примају плате или им зараде исплаћују без пореза и доприноса, а једино ради аустријски "Кроношпан" са 160 запослених. 

Лаповци се због свега или жале, или сећају старих времена. Они кажу да је некада било много боље, а сада, кажу нема ни посла ни новца.
 
Нису танки само новчаници грађана, све је мање пара и у градској каси. Да би привукли инвеститоре, домаће и стране, давали су олакшице или мање пара прикупили у буџет.
 
"Тражили смо од Владе из резервног фонда да нам надокнади да ми сервисирамо наше кориснике на одређен начин. Још чекамо и надам се да ће то да уроди плодом. Да ли ће то да буде у оном износу који смо ми тражили, а то је 20 милиона динара, или мање не знам", каже председник Општине Лапово Драган Златковић.

Нешто се, ипак, и гради од донација, кредита европске банке, домаћих субвенција. Спортска хала чека опрему, вртић је у завршној фази, а средњошколци који су седам година били подстанари у основној школи од јесени ће у нову зграду.
 
"Школа доноси све погодности за савремено извођење наставе, с једне стране, а с друге стране опремљен кабинетски простор. Школа има чак и лифт за децу која су инвалиди или отежано се крећу", каже директорка средње школе Гордана Вељковић.

Школа је пројектована за 250 ђака, али, ако им, због добрих услова на школовање, дођу деца из околних места, како кажу организоваће наставу у две смене.