Крушевачка привреда на коленима

Од некада моћне крушевачке привреде остале су лоше приватизације, стечајеви и колоне незадовољних радника.

Разлог пропадања привреде у једном од највећих индустријских центара земље многи виде у дуготрајним процесима трансформације великих система и неспособности локалне власти да привуче инвеститоре. Број од преко 17.000 запослених свео се на пет хиљада, а ни сигурност њихових рaдних места није извесна.

Председник Самосталног синдиката за Расински округ Миленко Михајловић каже да је суштина да се задржи оно што је остало, јер ако и то пропадне Крушевац ће доживети још тежу судбину.

Мали је број крушевачких предузећа у којима се заиста ради. То су, мада многи не желе да признају, управо она која су приватизована и у којима је драстично смањен број запослених, попут "Мериме", "Рубина" и "Дуропака". У осталим предузећима, било државним било приватним, где радници долазе на посао али не производе практично ништа проблеми су велики.

Нешко Гајић запослен у "Плими М" каже да им се тренутно  дугује пет зарада и доприноси за осам месеци: "Последњи литар уља произвели смо пре 18 месеци. Фабрика не ради од децембра. Доведени смо у безнадежну ситуацију."

Просечна зарада у "14. октобру" је, према речима председника синдиката у том предузећу Љубише Велимировића, око 29.000 хиљада динара:

"Нисмо задовољни ни примањима ни упосленошћу капацитета. Мислимо да  могу да се упосле још неки капацитети, јер само на подручју Крушевца око 50 приватника ради програм 14. октобра."

Лето радничког незадовољства и плаћање нерада

Незадовољство радника кулминирало је овог лета. Штрајкови, протести и блокаде постали су свакодневна појава.

У Жупи где је производња одавно замрла траже новог купца и плате, без обзира на то што годинама не долазе на посао.

У "Трајалу", који је због дуга од 20 милиона евра доведен у скоро безизлазан положај, власник и део запослених у заједничком протесту траже помоћ државе.

"Свима је у интересу да Трајал опстане, а не да највећа фабрика у граду оде у стечај", сматра државни секретар у Министарству економије Миодраг Ђидић. "Ко ће бити власник није ни важно."

О судбини највећег крушевачког колектива одлучиваће се наредних месеци уз посредство  државних органа који су брзо и адекватно реаговали у случају фабрике мазива и хитним раскидом приватизације са Нибенс групом спасили пропадања још један крушевачки колектив.

Производи се и продаје, али проблеми нису мали, јер је дуг према банкама седам милиона евра. И у локалној самоуправи су свесни да је ситуација у привреди заиста тешка.

"Покушавамо да помогнемо предузећа где град није директно одговоран. Следеће недеље почеће нека мања производња у "Савременом дому", па је и то нешто", каже градоначелник Крушевца Драган Јовановић.

Грађани Крушевца од локалне самоуправе очекују да конкретним потезима, као што су то учиниле друге средине, привуче потенцијалне инвеститоре и зауставити посртање некада моћног привредног центра.