Век задруге "Каблар"

У селу на обронцима Каблара некада је била доминантна производња кромпира, а данас мештани углавном гаје малине.

Задругар Никит Кандић из Врнчана, унук је Драгољуба Кандића који је 1895. године завршио Ратарску школу, а 1911. основао Земљорадничку задругу у месту Јелен До.

"То је био слив пет шест села и цео живот се одвијао уз железничку станицу пругу и Задругу", објашњава Никит Кандић.

Почетком 60-их година прошлог века, задруге из Врнчана, Јанчића и Рожаца интегрисане су у јединствену земљорадничку организацију "Каблар". Пословање је увек било рентабилно.

Производња кромпира, воћа и ракије омогућила је развој поткабларских села у сваком погледу. Последњих деценија доминира производња малина.

Некадашњи директор Драгослав Никитовић, који је био на челу Задруге од 1963. до 1965. године истиче да би у овакав вид организованог удруживања пољопривредних произвођача морао да има будућност: 

"Можда би уз помоћ општине, Задруга могла да направи хладњачу, како би мештани своје производе могли да продају онда кад то сами желе и када је цена најбоља, а не кад накупцима одговара."

Последњих година задругарство у Србији је у кризи. Пре стотину година Земљорадничка задруга "Каблар" имала је 136 чланова - данас четрдесетак задругара и педесет коопераната.

"Покушаћемо да поново ова три села Каблара буду економски јака", каже  Мирела Штрбац, директорка  ЗЗ "Каблар", "како би могла да буду носиоци културног и привредног развоја Каблара."

Задругари у чачанском крају сматрају да ће усвајање новог закона о задругама унапредити задружно пословање од којег би сви имали користи.