Зрењанин за пример

У конкуренцији 22 града из седам земаља региона, суд у Зрењанину је најефикаснији, а у Београду се најдуже чека на издавање грађевинске дозволе.

Још један српски град који је добио лошу оцену од Светске банке јесте Крушевац, пошто судски спорови у њему трају у просеку 20 месеци.

У Зрењанину је слика потпуно другачија. Прошлих година отворене су три индустријске зоне, док је за годину и по запослено 4.000 људи и уговорено 28 инвестиција.

Судови у Зрењанину, према оцени Светске банке, раде као амерички, пошто спорове завршавају за 10 месеци.

Љиљана Попов из Привредног суда у Зрењанину наводи да је у извештају прошлу годину суд постигао висок степен квалитета, а да је степен савладавања стечајних парничних предмета чак 98 одсто.

Према њеним речима, тада је у Зрењанину радило пет судова, а тренутно само три, што умногоме отежава рад правосудних органа.

Крушевачки суд је двоструко спорији. За две године, у Крушевцу није отворена ниједна нова фабрика, а нису реализоване ни инвестиције уговорене пре неколико година.

Тежак живот у Крушевцу

Крушевљани у просеку зарађују 30 хиљада динара, скоро седам хиљада мање од Зрењанинаца.

Грађани тог града сагласни су у оцени да се у њему једва живи, а највише се жале на ниска примања и недостатак посла. Поред грађана и привредници имају замерке, у највећој мери на спорост администрације. 

Зоран Николић из фирме "Марни Машрумс" која се бави производњом и прерадом печених гљива, истиче да су највећи проблем дозволе за екологију које се чекају и по два месеца.

"Док ми добијемо дозволу, Бугари су већ извезли робу", наводи Николић.

Крушевљани се надају да ће аутопут Појате - Прељина привући више инвеститора.

Међутим, да путеви не решавају све проблеме, показује и пример Београда. Од Светске банке добио је најлошију оцену у региону. Главни разлог је што у српској престоници инвеститор грађевинску дозволу чека и читаву годину, док се у свету чека до три месеца.

Горан Родић из Привредне коморе Србије напомиње да су главни разлог дугог чекања у Београду бројни нагомилани проблеми, као и чињеница да је главни град највеће градилиште и да има највише захтева. 

Новац који се не користи је најскупљи, и зато стучњаци тврде да су дугачке и компликоване административне процедуре најбржи начин да се одбију инвеститори, а онда нема ни новог запошљавања ни већих зарада.