Органске малине из Шљивове

Ово је пета година како породица Аћимовић затрављени засад малине ђубри искључиво стајњаком, прска бакарним кречом и копривом. Са хектар и по засада ове године очекују више од 12 тона рода.

Без употребе механизације, хемије и уз поштовање правила органске производње они су највећи узгајивачи тог воћа у Шљивови.

"Цена ове малине већа је за  30%", истиче Љубиша Аћимовић. "Имамо наплату свако вече и плус 10% по завршетку брања."

Произвођачи кажу да је узгајање органских малина теже него када се то воће производи на конвенционални начин, али да се ипак исплати.

Слободан Аћимовић из Шљивове прошао је додатну обуку за органску производњу:

"Ишао сам на едукацију, усавршавање, најтеже ми је само што хектар и по морам покосити ручном косом, а сунце упекло, то ми је нешто најтеже, књига поља то и није тако тешко."

Шљивово, "богомдано за органску производњу", млади не напуштају

На падинама Рожња производи се највише органске малине у Србији. У Шљивови је узгаја свако друго домаћинство. Прошле године на 38 хектара, а ове на скоро 70 хектара.

Мештани кажу да су искористили природне благодети, одбацили недозвољене хемикалије, а волове и коње са плуговима овде механизација и не може да замени.

Зоран Андрић каже да је место "богомдано за органску производњу": "Све радимо ручно, машински се апсолутно ништа не може урадити јер је такав терен, неприступачан, и колико-толико опет нам се исплати."

Исплативост прате и ригорозне контроле и лозничког Ззавода за пољопривреду и церификационе куће.

Према речима Златице Крсмановић, дипл. инж. Завода за пољопривреду у Лозници, контролише се земљиште, плодови, па чак и лист малина, уколико се посумња да су употребљена недозвољена средства: "Прошле године искључена су се четири произвођача зато што се нису придржавали правила органске производње."

Људи су схватили да се то мора поштовати, каже Ђурађ Аћимовић, јер то касније даје резултате. Камиони из Лознице стижу у село свако вече. Да су путеви бољи а хладњача ближе, и малине које иду за извоз биле би очуваније, кажу у селу које, иако расуто по обронцима и засеоцима, има перспективу.

"Млади не иду из села", истиче  Цветко Андрић из Шљивове. "Могу да зараде што је скупља и квалитетнија. Шире се засади малина и у селу има стотинак младих."