Нетакнута природа Јадовника

Урасле стазе и пропали путеви први су знак да на јадовнички плато мало ко излази. Уз много труда стиже се подно Катунића, највишег врха планине, на 1.734 метра надморске висине и до, данас, јединог чобанина чије стадо је скрила јадовничка магла.

"Долазим с коњем из села овде", каже Милош Свичевић из Милошевог Дола, "говеда сместим и затварам горе, у чобаницу."

Здравко Јоксимовић из Гвозда сећа се да је ту некада пасло преко 5.000 оваца: "А данас нема ниједне, моје дијете."

Повратак  и пастира и стада крајњи је циљ заљубљеника у Јадовник који, у међувремену, штите оно што се спасти може. Насут је пут до хранилишта за четрдесет парова овдашњих белоглавих супова, уређују се извори, постављају натписи који су од велике помоћи у откривању планине.

Уз пашњаке и шуме, вода је треће богатство Јадовника. Било је изазов, на 1.500 м надморске висине доћи до извора Милешевке, десне притоке Лима.

"Јадовник јесте, пре свега, познат због клисуре Милешевке, где је станиште белоглавог супа, једно од само три у овом делу Европе и Србије", прича Милан Ружић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. "Овде је и станиште бројних других ретких птица, посебно грабљивица, као што су сури орао, патуљасти орао, орао змијар..."

Неузнемиравани, Јадовником и данас крстаре и мрки медведи и вукови.

Председник удружења грађана "Јадовник - оаза нетакнуте природе" Неле Јоксимовић каже да је њихова жеља да подстакну развој ловног туризма: "Имамо намеру да на продручју кањона Милешевке населимо дивљач, срне, дивокозе... које су нестале са овог подручја."

А да би ловци посећивали овај крај, неопходан је развој сеоског туризма за чији развој је, опет, неопходна путна мрежа. То пред јадовничко удружење, као приоритет, намеће асфалтирање пута преко планине Пријепоље - Сјеница.