Живот у просеку

Струја, вода, одношење смећа, телефон, кабловска, кредит. Кад се све сабере трочланој породици Јовановић остаје месечно нешто мање од 10.000 динара.  Љубиша је већ годинама без посла, па живе од Оливерине скромне плате коју зарађује као куварица у лесковачкој Општој болници.

"Остаје за хлеб, млеко, јогурт и за пијацу, ништа више од тога", каже Оливера Јовановић. "Помоћ немамо, земљу немамо, принуђени смо да се свега одричемо. О летовању и не размишљамо, зимовање је мисаона именица." Њихова ћерка је самофинансирајући студент, па је морала да узме и кредит за њено школовање.

Примања породице Јовановић су испод просечних у Лесковцу, али бар могу да рачунаја на стални приход 1. и 15. у месецу. За разлику од њих, већина запослених овде не зна када ће добити следећу плату. То најбоље знају они који су на градским јаслама.

Уметност преживљавања

Синдикат Градске управе склопио је уговоре са великим бројем продавница где може да се купи храна, одећа, обуће, и све на рате, каже Горица Здравковић, из Синдиката Градске управе града Лесковца. "И то је начин да се премосте дани до плате."

Купује се само најнужније. Корпе су најчешће полупразне, јер се води рачуна о сваком динару, па је код многих и неопходно луксуз.

Лесковчани прате акције снижења, тада углавном купују месо. Нема правила, купује се од 200 грама до неколико килограма.

"На сву срећу, ово је пољопривредни крај, па и ако се већ нема своје земље пијаца није скупа", каже Јелена Стојановић. "Ипак, и ту су Лесковчани скромни."

Слично је и на пијаци. Један од продаваца, Слободан Стојановић, каже да се и ту купује само најпотребније: "У просеку се купује килограм кромпира, килограм краставаца, парадајза већ пола килограма, као и шаргапере."

Нова радна места донеће бољитак

У Лесковцу се живи углавном од једне плате, највише од пензија, скоро 2.000 од социјалне помоћи. Већини није лако. Зна то и руководство града. Једини начин да грађани осете бољитак јесу нова радна места. Нада се полаже у стране инвеституре.

Градоначелник Слободан Коцић каже да ће 2012. бити година прекретнице у Лесковцу: "Почеће да ради Фалке, турски Дзинси Србија, у преговорима смо у са једном компанијом која би требало да запосли хиљаду радника. Нисам задовољан како моји суграђани живе и зато се трудимо да пре свега смањимо незапосленост."

Немачки, турски, словеначки инвеститори, и "Јура" би могла да дође. Шанса да се бар донекле смањи број незапослених којих сада има више од 22.300, што је само за 1.200 мање од оних који како-тако живе од свог рада.