Дуг за струју платио град

После одласка из Хрватске Дубице, избегличка породица нашла је уточиште у Печењевцу код Лесковца. Када су напустили кућу која је осам година била њихов дом, оставили су дуг за струју од 58.000 динара, сада због камата шестоструко увећан.

Домаћину Слободану Митићу вишегодишњи судски позиви због неплаћеног рачуна постали су мора.

"Како да ме не оптерећује? Од 2003. године сам на суду, па можете да замислите како је кад те стално зову", каже Митић. "А нисам ни крив ни дужан, ни киловат нисам потрошио."

Избегла лица из Хрватске нису имала одакле да плате струју, кажу тадашње власти су их убеђивале да су те обавезе ослобођени.

Никола Плавшић тврди да су рачуне носили у Комесаријат за избеглице: "Они су вероватно бацали или остављали. Нико о томе није водио рачуна, нити је плаћао."

Никола је један од ретких избеглица који су остали у Печењевцу. Са своја два сина и даље је у дому Војиславу Стаменковића. Струју редовно плаћа од 2005. године. Међутим, за деценију неплаћања, дуг који мора да намири његов домаћин премашио је 300.000 динара.

"Како да ја платим", пита се Војислав Стаменковић. "Па ваљда је довољно што сам људе примио, живот им спасао. И децу и старије сам примио."

И Слободан Митић и Војислав и Јован Станковић живе од малих пензија и нису у могућности да сами плате рачуне за струју. Коначно, једини излаз је био да Град плати готово милион динара за тај дуг.

"Наравно, Град је годинама покушавао да проблем реши преко институције државног система", каже Саша Пешић, члан Градског већа Лесковца." Морали смо да пресечемо и донесемо одлуку да сами преузмемо обавезу и платимо те рачуне."

Своју хуманост мештани Печењевца потврдили су 1995, када су примивши више од три стотине избеглих из Хрватске. После готово деценије неразумевања и потезања по судовима, друштво је показало да цени њихов гест. Дуга више нема, али горко искуство остаје.