Злато за „Топло-хладно"

Дванаестогодишња ученица из Шапца Верица Ђапанович добила је златну медаљу на републичком такмичењу из техничког образовања, са темом "Обновљиви извори енергије", за свој филм о неискоришћености топле воде у Мачви.

На Републичко такмичење основаца из техничког образовања ове године стигло је 70 радова. У конкуренцији видео-стваралаштва златна медаља додељена је филму "Топло-хладно".

"Зовем се Верица Ђапанович, ученица сам шестог разреда основне школе "Јанко Веселиновић" и испричаћу вам једну интересантну причу. Све је почело на часу техничког образовања када нам је наставник причао о обновљивим изворима енергије..."

Тако је Верица започела своју филмску причу о топлој води  која годинама неискоришћена отиче у мачванску равницу.

У пет минута стало је све - од интересовања за природно богатство до штете и користи које би људи могли имати од те воде. У пројекат вредан златне медаље уложила је две недеље труда: Сама је организовала све и све научила - од снимања до монтаже.

Стварајући филмску причу, и сама је боље упознала благодети топле воде Богатића, каже ауторка филма "Топло - хладно", Верица Ђапанович: "Сазнала сам доста тога о обновљивим изворима енергије и овај филм је добро дошао да покажем колико сам о томе научила."

Уз маштовиту и вредну ученицу, која бележи саме петице, наставник техничког био је од саме идеје о учешћу до повратка с такмичења.

"Ја сам је усмерио да то, што се технике тиче,  уради правилно како би испунила захтеве и пропозиције такмичења. Имали смо и консултације око монтаже, а све остало било је на Верици", објашњава Дарко  Вучићевић, наставник техничког образовања ОШ "Јанко Веселиновић" у Шапцу.

На златну медаљу поносни су и Веричини школски другови, који кажу да нико то не би урадио боље од ње. Њене другарице Нађа и Катарина кажу да она успева све да постигне: "Тренира теквондо, има све петице, бави се глумом, и заиста је добра другарица."

Осим онога што су навеле њене другарице, Верица је и члан Еколошког савеза, а фотоапарат и камера су њена велика љубав.

"Кад порастем", каже Веривца, "бићу највероватније новинар, али  ћу још мало да размислим о томе. Никад се не зна."

За другаре остаће забележен на филму и један дан у школи. Тек да се од заборава сачува тренутак детињства. Или, како рече Верица, почетак нове приче о којој већ размишља за неко наредно такмичење.

 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 03. март 2026.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом