Акција сузбијања беснила у Србији

Данас је почела пролећна акција авио-третирања и бацања мамаца за сузбијање беснила код лисица. Акцијом је планирано да се употребе 23 мамца по квадратном километру, односно око 1,7 милиона вакцина примамљивог мириса и укуса за лисице, који садржи капсулу атенуираног вируса вакцине.

Вакцина је Лисфулпен чешког произвођача "Биовете" која је регистрована и коришћена у 11 држава ЕУ, а и сада на нашој територији.

Пероралне вакцинације лисица против беснила дале су одличне резултате у земљама ЕУ. Током јесени у Србији су третиране критичне зоне на око 60.000 километара, при чему је бачено 1,4 милиона доза вакцина.

"Значај пројекта је да се ради на регионалном нивоу, јер животиње не познају границе. Изузетно је важно да се исте мере спроводе у Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији, Албанији, али и земљама чланицама ЕУ у којима беснило још није искорењено", каже координатор Европске делегације у Србији за сузбијање беснила Катарина Тошић.

Беснило је неизлечива заразна болест животиња и људи, а главни извор заразе су лисице, са којих се болест најчешће преноси на мачке и псе. Иако се о беснилу знало пре 4.000 година, тек откирћем Пастерове вакцине почело је сузбијање.

Према речима директора ВСИ-Краљево Зорана Дебељака, у 2010. години су од 120 прегледаних животиња, међу којима су биле доминантне лисице, имали 43 случаја ове заразне болести, што значи да је било око 30 одсто позитивних животиња.

Резултати пероралне вакцинације лисица против беснила биће познати крајем године.

Шеф ветеринарске инспекције за Рашки управни округ Слободан Зечевић сматра да је најважније да што више људи добије информације о чему се ради.

"Грађани могу очекивати добре резултате када се буде радио одстрел и анализа колико је вакцина деловала на лисице, односно, извор заразе и да ли је створен имунитет код животиња", каже Зечевић.

Уколико се два пута годишње буде спроводила орална вакцинација против беснила лисица, у Србији би за нешто више од пет година требало да буде искорењена ова болест.

Годишње у свету од беснила умре око 55.000 људи, највише у Азији и Африци, при чему је половина млађих од 15 година. Поред свих мера сузбијања у Европи је током 2009. године умрло 11 људи од последица беснила, и то десет у Руској федерацији и једна у Великој Британији.