Породична стабла у књизи

Захваљујући књизи "Родослови села Дрмна", Славољуба Стојадиновић, ово село је једино у Браничевском крају, а можда и у Србији, које има књигу са родословима свих породица.

Велимир Милић из Дрмна код Пожаревца потомак је Марића, једне од најстаријих дрмљанских породица. Његови преци у Дрмну су се населили пре скоро три века.

"Ти Марићи су први овде дошли. Зато су се и населили поред Млаве, због воде, јер тада није било бунара", прича 84-годишњи деда Велимир.

Деда Велимиров и родослове још 275 дрмљанских породица сакупио је у књизи "Родослови села Дрмна", Славољуб Стојадиновић. Он је и сам мештанин Дрмна, а овај мукотрпан посао радио је годинама.

"На имена Дрмљана наилазио сам и у Араду у Румунији, на споменицима на Кумановском пољу, као и у матичним књигама рођених, венчаних, умрлих", прича Славољуб.

Значајно му је, каже Славољуб, помогла и архива овдашњег манастира Рукумија.

Браничевски крај је у својој историји много пута остајао пуст, да би поново био насељаван новим становништвом. Такав је случај и са Дрмном. Преци Живорада Стојимировића дошли су са Косова у другој половини 18. века.

"Тај наш деда Јанко, стигао је са Косова. После се велико имање делило на бројну браћу", прича деда Живорад.

Дрмно је једино село у Браничевском округу, а можда и у Србији, које има књигу са родословима свих породица. Зато се за рад Славољуба Стојадиновића заинтересовала и академска и научна јавност.

Према речима историчара Јована Пејина, бившег директора Архива Србије, такве књиге у свету раде читави институти, па је подвиг Славољуба Стојадиновића тим већи јер је све податке сакупио сам.

"Сигуран сам да ће ову Славољубову књигу прочитати бар осамдесет одсто Дрмљана, да знају ко су, одакле су, ко су им дедови и стричеви, јер има људи који ништа не знају о својим старима" каже Велимир Илић.

Јован Цвијић је својевремено рекао: "Када свака српска породица буде имала свој родослов, бићемо Европљани". Ако је по томе мерити, Дрмљани су пре свих ушли у Европу.