"Магнохром" поново извози

После скоро две деценије, краљевачка фабрика "Магнохром" поново је на европском тржишту сировине за ватросталне опеке. Да би се поштовали рокови испоруке, око 200 радника у "Магнохрому" и руднику магнезита ради и до 15 сати дневно.

"Опет је као некад. Нико не пита ни за плату, само да се ради", каже Милорад Живковић који је у "Магнохрому" поред ротационе пећи провео скоро 28 година.

Ротациона пећ у "Магнохрому" ради већ месец дана, а свако зрно прерађене руде која излази кроз сита одлази преко границе.

Управник погона Миломир Секулић каже да се скоро сва роба која се произведе извози у иностранство Грчку, Немачку, Македонију.

Радници "Магнохрома" успели су да достигну и некадашњи рекорд дневне производње синтера.

У сваком од вагон контејнера има око 100 тона синтера разних гранулација. Просечна вредност им је 300 евра, а дневна сировина за производњу синтерног магнезита у "Магнохрому" за сада стиже из рудника у околини Чачка. За који месец, захваљујући Влади Србије допремаће се и са Златибора.

"Отварањем рудника на Златибору обезбеђујемо сировину за дуг период и услове за производњу ватросталних опека", каже председник Управног одбора "Магнохрома" Ђорђе Косановић.

Проблеми у "Магнохрому" још нису нестали али има посла и зараде, а она се још увек, дели на равне части.

"Сви, и радници и директор имају исте плате", каже радник "Магнохрома" Гордан Достановић.

До краја године "Магнохром" од извоза очекује зараду од седам милиона евра. Зарада ће углавном бити усмерена на куповину и ревитализацију постројења, јер их је бивши власник енглеска компанија "Глобал стил" пре четири године, све посекла и продала у старо гвожђе.

Само игром случаја сачувана је пећ којом су, радници и држава, успели да оживе "Магнохром" и чак после две деценије врате га на европско тржиште.