Ветрењаче - шанса за домаћу привреду

Европска унија је предвидела да до 2020. године, 20% укупне потрошње енергије мора потицати из обновљивих извора. Влада Србије је поставила свој циљ: 12% укупне енергетске потрошње мора потицати из обновљивих извора.

Коришћење ветра за производњу електричне енергије може бити и шанса за домаће привреднике, који попут шабачке фабрике Уно Мартин, праве материјале и делове који се користе за ветропаркове.

Када су 2008. године уз инвестицију од око 3 милиона евра почели производњу мултиаксијалних тканина, за  нове материјале и технологију многи су чули први пут.

"Уно Мартин" је једина фирма у Југоисточној Европи и једна од седам европских фабрика које од кевлара, карбона, стакла, базалтних влакана праве специфична платна, која  са слојевитим структурама имају већу отпорност, еластичност и издржљивост.

"Технологија је нова и компликована, да би се обучили за рад морали смо да идемо у Немачку а њихови стручњаци долазили су овде", објашњава Зоран Гермаљевић, радник у производњи.

Од уградње у бетон, до панцира, тенкова мултиаксијални материјали се користе и за прављење ветрењача. Четири петине сваког пропелера чине управо тканине које се праве у шабачком Уно Мартину. У градњи ветропаркова који у просеку имају од 70 до 120 ветрењача, они виде своју шансу, али и прилику за друге домаће произвођаче.

"Да би страни извођач пројекта и произвођач ветрењача знао, држава мора да каже да у Србији привредници могу да праве металне делове за конструкцију, материјале, стубове или нешто друго. На тај начин би ветрењаче и пројекат од неколико стотина милиона или милијарду евра био јефтинији, а део средстава би остао у Србији", наглашава Небојша Мартиновић, власник фабрике "Уно Мартин". 

Ветрењаче би биле јефтиније за 10 до 15%, а српски привредници би упослили нове раднике, кажу у "Уно Мартину" са чијом фирмом је Министарство науке и технологије потписало уговор о сарадњи на испитивању и усавршавању нано-технологије. Од планираних 2.000 тона годишње углавном за домаће потребе, из њихових погона отпремљене су незнатне количине, јер се у Србији мултиаксијалне тканине и даље увозе.