Породично насиље

На основу прошлогодишњег истраживања Министарства рада и социјалне политике, чак 54 одсто жена у Србији доживело је неку врсту породичног насиља, а за само годину дана 31 жена је убијена.

Крајем октобра прошле године у нишком насељу Дуваниште младић је ножем убио бившу девојку, а настрадао је и комшија који је хтео да је заштити. Прошле недеље, у насељу "Бранко Бјеговић" бивши муж је убио жену, месец дана након споразумног развода, а потом и њену мајку. У оба случаја рођаци су тврдили да су обавештавали полицију о поступцима насилника.

Жене и када смогну снаге и храбрости да пријаве насиље у породици нису решиле проблем, сматра штићеница прихватилишта за жртве породичног насиља у Нишу.

Она каже да није задовољна радом Центра за социјални рад, зато што сматра да јој нису пружили довољно подршке. Поднела је тужбу за развод брака и тражила да се тужбом заштити и један од синова који тренутно живи са супругом, јер је он увек био на њеној страни:

"Без пресуде, коју чекам годину дана, не желим да се вратим кући јер се бојим катастрофалних последица. Супруг ме је одувек тукао... Сада, како је старији, још је и горе, али је пред службама увек био слаткоречив, тако да је на крају он испао жртва."

Закон је добар али није довољан

Породични закон Републике Србије дефинисао је насиље у породици као понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.

Координаторка нишког прихватилишта Здравка Гигов оцењује да је сарадња институција приликом самог прихвата жртава добра, али каже да има проблема у такозваној превентиви.

Подршка целе локалне заједнице треба да буде боља, истиче Здравка Гигов: "Генерално, институције би требало много ефикасније да реагују на сваку пријаву насиља, као и да провере сваку сумњу да насиље постоји. Сама чињеница да су се у Нишу у последњих шест месеци догодила два двострука убиства говори у прилог томе да је насиље у порасту и да су последице све катастрофалније. Сви ми имамо податке о тим породицама и све може да буде важно за доношење одлуке о томе да ли је насилник већ познат полицији, да ли је склон таквом понашању, да ли је у току процес за развод брака."

Околности појединачног случаја одређују реакцију институција

Према речима Братислава Тимотијевића, из Полицијске управе Ниш, полиција има овлашћења да насилника задржи 48 сати у тзв. полицијском притвору или да га лиши слободе и, уз кривичну пријаву, спроведе истражном судији који му може одредити притвор до 30 дана.

"Полиција последњих година расветљава и случајеве старе по неколико година, јер је тек недавно чланом 194 Кривичног законика породично насиље дефинисано као кривично дело", наглашава Тимотијевић.

Ипак, у већини случајева жртва је та која се смештајем у прихватилиште склања од насилника, али то је само краткорочно решење. У прихватилишту жртва може да борави тридесет дана, а у изузетним ситуацијама боравак може да буде продужен.

У Нишу би наредног месеца требало да почне да ради и Сугурна кућа. Оно што би било добро за целу Србију јесте да се створе могућности за бољу материјалну подршку жртава породичног насеља, каже Светлана Манчић, психолог Центра за социјални рад.

Девет од десет жена које трпе породично насиље економски су потпуно зависне од супруга. "Најчешће су жене жртве насиља", истиче Светлана Манчић. "После боравка у прихватилишту оне углавном нису у стању да себи обезбеде други боравак, а то не може да им обезбеди ни Центар за социјални рад."

У многим европским земљама кривично одговоран може да буде и комшија који не пријави породично насиље. Код нас, нажалост, док се насиље дешава, већина људи "гледа своја посла" и скоро да нема случајева да је комшија пријавио свог комшију зато што бије жену и децу.