Заборављени Кикинђани

Висок ниво подземних вода од прошле године угрожава куће многих Кикинђана. Породице које су остале без дома, али и оне чије куће више нису безбедне за живот морале су да се иселе. Већина њих и даље живи код родбине.

Супружници Пајташев из Башаида донедавно су имали своју кућу. Купили су је за 3.000 евра на десетогодишњу отплату. Кредит ће отплаћивати још шест, али кућу више немају. Срушила се зимус, усред ноћи, због подземних вода. Са троје деце сада станују код бабе и деде.

"Тамо нас је сада седморо, примања су нам мала. Видећемо како ћемо", каже Драгана ПајташевИ кућа у којој сада живе је трошна, а просторије тесне. "Овај мали плаче, устане ујутро и пита да ли су му направили кућу", прича бака Ружица.

Слична судбина је задесила тридесетак породица у кикиндској општини. Они који су могли, преселили су се код родбине и пријатеља.

Иван Лазичић из Руског Села смештен је у Геронтолошки центар у Кикинди: "Овде сам три месеца. Храна је добра, друштво је добро. Имам и радну терапију, помажем портиру." У истом центру је и Обренка Милић из Башаида: "Није лоше овде, али ја бих хтела кући. Тамо ми је најлепше."

Ових месеци прокопавани су канали како би се одвео вишак воде из насељених места и са ораница. Сада се од покрајине очекује помоћ у грађевинским блоковима за поправку кућа.

"Комисија ће одлучити где је то потребано и на који начин ће се утрошити ти блокови", каже Гордана Булатовић, помоћница председника општине Кикинда.

Суочена с наглим порастом сиромаштва и притиснута проблемом подземних вода, кикиндска општина затражила је помоћ хуманих појединаца и организација. Отворила је рачун за помоћ угроженима, али на њега још није стигла ни једна уплата.