Органска храна из Црепаје

На имању у Црепаји код Панчева, Зоран Атанацковић узгаја домаћи бели, жути и румени кукуруз, соју, лан, посебну врсту пшенице и дивљу мирођију са укусом менте.

Сваке године у производњу на пет хектара уложи око 2500 евра, али и много труда да би успео све ручно да обради у оптималном року.

"Посао је много тежи од класичне производње, јер све мора да се обрађује ручно, а неопходно је и велико знање. Нема употребе хемикалија и све што се произведе је дар природе", истиче Атанацковић.

Годишње произведе око 25 тона здраве хране, али много већи проблем му је да за своју робу пронађе и правог купца. 

Владимир Филиповић, истраживач сарадник Института "Тамиш" у Панчеву каже да је неопходно веће ангажовање свих у ланцу производње здраве хране.

"Користимо искуства из суседних земаља. Знамо како су други унапредили овакву производњу. Потребно је направити мрежу и произвођачи треба да направе први корак, а прерађивачи и трговци сигурно ће се заинтересовати за ову причу", истиче др Филиповић.

Да би подстакла органску производњу у нашој земљи, Светска банка са 28.000 евра финансира пројекат који ће са нашим Министарством пољопривреде спровести панчевачки Институт "Тамиш".

Руководилац пројекта у Панчеву је Владан Угреновић: "Реч је о оснивању демо-поља по методама органске производње на седам локалитета у Србији. Циљ је да се произвођачи из тих области обуче и упознају са оваквом врстом производње." 

Овај пројекат требало би да подстакне много више људи да производе органску храну, али и да промени свест потрошача о користи коју хранљиве намирнице органског порекла имају за здравље. Органска храна садржи много више калијума, гвожђа, калцијума, витамина и минерала него производи добијени конвенционалном пољопривредом.