Повратак азиланата

На округлом столу у Врању, у организацији Групе 484, истакнуто је да и даље има грађана Србије који траже азил у земљама Европске уније, али знатно мање него прошле године.

Душан Ћеримовић је пре неколико дана враћен из Немачке у којој је боравио четири месеца. Тамо је, каже Ћеримовић, имао обезбеђену храну за себе и супругу: "Ишао сам да се лечим, и моја жена исто, а овде се лоше живи, немам посла."

Марија Мишић, Ћеримовићева комшиница, каже да много људи одлази. Иако их враћају, они поново покушавају да оду, јер живе лоше.

На основу споразума о реадмисији у Врање је враћено петнаест породица. Локална самоуправа оне који немају кућу смешта у прихватну станицу.

"Повратници добијају једнократну помоћ од 20.000 динара, а Центар за социјални рад и Комесаријат за избеглице помажу им да изваде неопходна лична документа", наводи заменик председника Скупштине града Врања Зоран Антић.

Споразуми о визној либерализацији и реадмисији морају се поштовати

Према подацима УНХЦР-а, Србија је прва земља у свету по броју поднетих захтева за азил - чак 28.900. Подаци Еуростата су другачији: са 17.700 захтева, Србија је на трећем месту.

"То што свако може да путује не значи да нема и обавеза, земља је дужна да поштује споразуме о визној либерализацији и реадмисији", наводи извршни директор Групе 484 Владимир Петронијевић.

Прошле године је 6.300 српских држављана отишло у Шведску и тражило политички азил. У првом кварталу ове године било је 500 захтева.

"Шведска даје азил само када је оправдан разлог, напад из националних или верских разлога, а не због тешког економског окружења"‚ истиче конзул Амбасаде Краљевине Шведске Бјорн Линдерфолк.

Пролеће и јесен прошле године означени су као ударни таласи, највише су захтева примиле земље Европске уније, Белгија, Шведска, од мештана југа Србије, претежно Албанаца и Рома.

"Нико не сумња у демократски кредибилитет Србије, сви захтеви за азил су одбијени, сви ће бити враћени у процесу реадмисије", истакао је шеф политичког сектора делегације Европске уније Томас Њоки.

Министарство унутрашњих послова је надлежно за спровођење споразума о реадмисији, формирана је и Комисија за праћење безвизног режима. На граничним прелазима прати се да ли има организованог одласка људи у земље Европске уније.