Спорне повластице за риболовце

Одлуком министарства за  заштиту животне  средине, марта  2010. године допуњен је Правилник за издавање годишњих риболовачких дозвола, донет неколико месеци раније.

Тим изменама предвиђено је да риболовци старији од 65 година, жене, млади и особе са инвалидитетом плаћају само половину прописаног износа (4.600 динара) за добијање дозвола.

Та одлука је крушевачким риболовцима уместо олакшица донела додатне  главобоље. За "браћу по удици" Николу и Бранка, дубоко зашле у осму деценију живота, дружење са реком уз штап и струну није само хоби - то  је љубав из најранијег детињства које се ни данас не одричу.

Риболовачке дозволе су, по пуној цени прибавили већ у јануару прошле године, не знајући да ће се министарском одлуком  два месеца касније наћи у групи од око 20.000 повлашћених пецароша у Србији.

"Имам 79 година, а прву дозволу сам извадио 1950. године", прича Бранко Вучић. "Трудим се да дозволу увек узмем на време. Тако сам и прошле године, као исправан грађанин, отишао и извадио је почетком године, не знајући шта да ће се прописи променити. Ред би био да не будемо оштећени, ми пензионери поготову."

Његов пријатељ Никола Јагодић каже да је свестан да не може од министра да се очекује да све уради сам, али: "Он мора да поведе рачуна о ономе што је изјавио. Ја као човек никоме ништа не дугујем и никоме нисам остао дужан. Надам се да  ни мени неће нико остати дужан, поготову не моја држава."

Сви су надлежни да приме новац - ко је надлежан за враћање

Због тога што је допуна правилника донета касно, предвиђени попуст за добијање дозволе од 50% прошле године није искористило скоро две стотине крушевачких риболоваца. Слично је било и у другим крајевима Србије, али је у већини места - за разлику од  Крушевца - нађено решење за тај проблем. Негде се враћали новац, као у Лесковцу, док су у Нишу, на пример, издавали бесплатне дозволе за ову годину.

Секретар Удружења спортских риболоваца "Расина" Крушевац Драган Константиновић каже да им се људи обраћају за повраћај средстава иако су они "добили воде на газдовање" почетком ове године: "Ми смо добили упутство из Министарства за заштиту животне средине да сва лица која су стекла право на обештећење, упућујемо бившем кориснику, 'Србијашумама'."

Одговоре на спорна питања наш новинар је потражио у Шумском газдинству "Расина" у Крушевцу, али нико од надлежних није желео да говори. Рекли су да треба питати у дирекцији у Београду.

Званичне изјаве из "Србијашума" још нема, а примедбе које су незванично изнете као препрека за повраћај пара, оповргнуте су у допису Министарства за животну средину.

У једном су се, ипак, сви сложили: обештећење није законска обавеза, али би, приметићемо, био морални чин и позитивна пословна одлука која би обрадовала  најугроженије категорије риболоваца.