Школа са три ђака

Протеклих деценија, млади су углавном одлазили из Радовашнице на Церу. За око две стотине мештана, нови пут и школа су добар знак да куће у том селу неће опустети.

Иако радним данима Марија Живановић пешачи по два и по километра, преко церских падина, до издвојеног одељења Основне школе "Николај Велимировић"  у Радовашници, није јој тешко, каже, да стигне до учионице.

Одлична је ученица другог разреда, воли све предмете, а највише дружење са сестрама Зеленковић: "Кад се пробудим једва чекам да идем у школу, јер знам да ме тамо чекају другарице."

"Кад  падне снег пешачимо и по сат времена. Добро је што школа у Радовашници постоји јер бисмо, иначе, морали да путујемо двадесет километара до суседног села", каже Маријин отац Зоран.

Већ шездесет година, исто звоно позива ђаке на час. У истој учионици су ученице првог, другог и четвртог разреда. Учитељица има три дневника и три програма.

"Предности оваквог начина рада су што се могу у потпуности уважити индивидуалне потребе сваког детета", каже учитељица Олгица Ивановић, "а недостатак је што се оно што науче не може упоредити са знањем друге деце."

Школа у Радовашници је изграђена педесетих година прошлог века, а наставу у њој некад је похађало и по 25 ђака. Захваљујући матичној школи, учионица у Радовашници данас има сву неопходну опрему.

Ученицима школски дан брзо пролази. "Најлепши део дана ми је када сам у школи. Највише волим музичко", каже Андријана Зеленковић, ученица првог разреда.

У учењу јој помаже старија сестра. "Ја сам већ прешла њихово градиво и могу да им помогнем", објашњава Александра Зеленковић. "Док ја одговарам, оне раде своје задатке. Волимо што смо заједно и не сметамо једна другој."

У селу које нема дом културе, продавницу или биоскоп, мештани са нестрпљењем очекују сваку приредбу и прославу у школи. "Ова школа је, на неки начин, стуб нашег села. У њој се одвијају све друштвене активности деце. Да ње нема, пола мештана би већ отишло у град", каже Раде Пантелић, члан Месног одбора у Радовашници.

Испред школе у Радовашници, изграђен је спортски терен који је деци из тог села омиљено место за игру и дружење.

Од следеће школске године, Александра Зеленковић ће пети разред похађати у суседном Добрићу, а Марија и Андријана новог школског друга добиће тек 2012. године.