Кромпир скупљи од банана

У Србији су за непуну годину дана, основне животне намирнице поскупеле и више од 70 одсто. Објашњења произвођача заснивају се на паду динара, поскупљењу средстава за заштиту биља, сточне хране, енергената, лошем роду...

Нова цена кромпира, највише је изненадила купце и потврдила да су, уз све наведене разлоге, несташице и високе цене тог поврћа последица и непланске производње и неуређених односа на тржишту, где пресудни утицај имају - накупци.

 Рекордну цену кромпир је достигао у Београду - 120 динара за килограм. Широм Србије продаје се по 70 до 100 динара, а бојазан да ће цена расти подгревају процене да га нема довољно, и да га тек неће бити.

Купци кажу да кромпир никад није био скупљи: "Сада је боље јести месо него кромпир." Потрошњу диктира цена. Цену, тако би требало да буде, пре свега трошкови производње. Али не и овде.

Продавац на пијаци каже да је кромпир у октобру нудио по 30 динара: "Нису хтели да купе, сад га не дам испод стотину." Други додаје да нема ни купуса и да га откупљују по цени од 50 динара за килограм.

Више него удвостручену цену на тезгама, до 120 динара, објашњава трошковима превоза. С друге стране, произвођачи тврде да су ти трошкови 2 до 5 динара по килограму.

Накупци нити сеју, нити копају, а највише зараде

Пре годину дана, у златарском и јаворском крају кромпир се и бацао, а они који су имали среће да га продају - давали су га по цени од 12 динара за килограм. Многи су, потом, смањили производњу. Ипак, само у два-три овдашња села, у магацинима и траповима још 400 - 500 тона кромпира чека купца.

Сада се за кромпир овде нуди и по 60 динара. Али, ако је ова година добра за произвођаче, за накупце је још боља - а они нити сеју, нити копају.

 "Они зараде 50 динара само што га ставе на тезгу и продају. Нико их не контролише, могу како хоће... ", каже Бранко Гујаничић и наглашава да је ова година била повољна за произвођаче и да су, први пут у последњих пет година, и они могли да зараде.

Кромпир спада у најскупље повртарске културе: производња кошта око 3.500 евра по хектару. Субвенције су мале, а род и продаја неизвесни.

"Оваква ситуација, у суштини, није добра ни за кога, дугорочно она не води озбиљном планирању производње кромпира", истиче Милинко Шапоњић из Канцеларије за економски развој у Новој Вароши.

Готово неизоставан у српској кухињи, кромпир се  ненадано нашао уз уобичајено скупе намирнице. А шта би могло да га замени - тешко је рећи, јер је и купус, на пример, већ пет пута скупљи него лане.