Неолитска насеља у Мачви

Захваљујући археолошкој грађи из прошлог века и савременој технологији за детекцију и навигацију у Мачви и Поцерини пронађено је 48 локалитета из каменог доба (5000 - 2500. п. н. е). Мале насеобине које се уздижу од мочварне равнице опасане су  дубоким и широким ровом, по чему су та насеља и добила име: обровци.

У првој фази пројекта „Живот у мочвари" насеобине су лоциране и фотографисанеи. „Обровци имају пречник од 50 до 500 м, на њима се налазило једно или два домаћинства. То су објекти из праисторијског периода, односно завршне фазе млађег каменог доба", рекао је Момир Церовић, археолог

Пољопривредник Радосав Реновчевић обрађујући земљу, на свом имању у Мајуру пронашао је камене секире и тегове за разбој и мреже. Део колекције његова породица поклонила је Народном музеју у Шапцу. „Најинтересантније од онога што смо пронашли је огњиште пречника 1 метар", каже Радосав.

Претпоставља се да су земљана узвишења и канали штитили становнике оброваца од поплава, мочваре и нежељених гостију. Истраживања ће утврдити да ли су то била стална или сезонска насеља сточара.

Бранислав Станковић,  директор Народног музеја у Шапцу, верује да ће научни пројекат „Живот у мочвари"  помоћи да се реши, како каже,  једна од последњих мистерија наше археологије. „Обровци се налазе једино на територији коју покрива Народни музеј у Шапцу и више се нигде не спомињу. Због тога је овај пројекат изузетно значајан."

Пројекат „Живот у мочвари" трајаће најмање пет година. До краја 2011. требало би да се заврши геоелектрично и геомагнетно скенирање а у последњој фази и систематско ископавање.